Kada je u julu prošle godine regionom odjeknula vest da je Vojvodina izdvojila do tada rekordnu sumu od 1.000.000 evra i poslala je na račun bugarskog CSKA 1948 kao obeštećenje za Kufrea Eteu, medijske ekipe su se danima ređale na SC „Vujadin Boškov“ kako bi analizirale profil kamerunskog internacionalca. Gotovo godinu dana kasnije, reakcija javnosti na dolazak reprezentativca Bosne i Hercegovine Ifeta Đakovca bila je znatno umerenija, iako je njegov transfer koštao Novosađane dodatnih 200.000 evra više, čime je postavljen novi klupski standard. Upravo taj izostanak senzacionalizma i prividni mir u javnosti, praćen kontinuitetom ozbiljnih ulaganja novosadskog kluba, najbolje pokazuje koliko je „Stara dama“ porasla – kako finansijski, tako i organizaciono – i da je postala ravnopravan i izuzetno ozbiljan igrač na zahtevnom balkanskom tržištu.
Međutim, na informaciju do koje je ekskluzivno došao naš portal, malo ko će u fudbalskim krugovima ostati ravnodušan. Dejan Zukić, dete Vojvodine i momak koji je prošao kompletnu klupsku školu, zvanično se vraća na „Karađorđe“ u transferu teškom čistih 2.000.000 evra! Bilo je potpuno jasno da će uprava „Lala“ morati da ponudi znatno ozbiljniju cifru od onih 900.000 evra za koliko je kreativni vezista prvobitno prešao u austrijski Volfsberger, ali iznos od dva miliona evropskih novčanica predstavlja apsolutni presedan u domaćim okvirima, izuzimajući poslovanje večitih rivala sa adresama u Ljutice Bogdana i Humskoj. Ova cifra jasno razbija dosadašnje barijere i pozicionira klub kao finansijski nezavisan entitet sposoban za najveće domete.
Kako su sedmocifrena obeštećenja postala uobičajena praksa u letnjim prelaznim rokovima u Novom Sadu, bilo je samo pitanje trenutka kada će se dogoditi probijanje ove istorijske barijere. Možda i simbolično, ta istorijska suma izdvojena je za igrača koji je u klubu prošao sve – od selekcije petlića do debija za prvi tim sa svega 17 godina. Vojvodina se ovim manevrom na specifičan način vraća sopstvenom identitetu i ulaganju u igrače koji osećaju težinu belo-crvenog dresa, ali istovremeno šalje jasnu poruku fudbalskoj Evropi da poseduje moć, odlučnost i ekonomske resurse da isprati najmodernije trendove i zahteve koje nameće savremeno sportsko tržište.
M.M.
