Arheolozi koji su istraživali stari kamenolom očekivali su da pronađu tragove proizvodnje žrvnjeva iz vikinškog perioda. Umesto toga, na stenama su uočili sedam uklesanih krstova, od kojih se pojedini po obliku i načinu izrade razlikuju od svega što je ranije pronađeno u tom kraju.
Krstovi su vekovima bili izloženi kiši, snegu, mahovini i promenama temperature, pa se danas teško primećuju bez pažljivog pregleda površine. Nisu postavljeni kao veliki nadgrobni spomenici, već su urezani direktno u stenu na mestu povezanim sa vađenjem kamena.
HeritageDaily je 4. avgusta otkriće opisao kao jedno od najuzbudljivijih u karijeri arheologa uključenih u istraživanje. Kamenolom je prvobitno bio zanimljiv zbog ostataka izrade okruglih kamenova koji su se koristili za ručno i mehaničko mlevenje žitarica.
Žrvanj je u srednjem veku bio mnogo važniji predmet nego što danas deluje. Bez njega nije bilo moguće redovno pretvarati zrno u brašno, pa su kvalitetan kamen i vešti majstori imali veliki ekonomski značaj.
U odgovarajućoj steni prvo se obeležavao kružni oblik, zatim se odvajao blok i postepeno obrađivao. Neuspešni komadi često su ostajali na mestu, zbog čega kamenolomi mogu sadržati različite faze proizvodnje.
Uklesani krstovi otvaraju sasvim druga pitanja. Moguće je da su ih napravili radnici kao lične znake vere, zaštitu od nesreće ili obeležje događaja koji se odigrao u kamenolomu. Takođe su mogli označavati granicu, put, mesto okupljanja ili kasnije hrišćansko korišćenje prostora.
Njihova starost još nije definitivno utvrđena. Sam kamen ne može jednostavno da se datira metodom radioaktivnog ugljenika. Arheolozi zato analiziraju stil, tragove alata, slojeve koji prekrivaju ureze i odnos prema drugim objektima na lokalitetu.
Različiti oblici mogu ukazivati na to da krstovi nisu nastali istovremeno. Jedan čovek mogao je urezati jednostavne linije, dok je drugi koristio drugačiji alat i složeniji oblik. Moguće je da se običaj ponavljao tokom više generacija.
Kamenolomi su bili opasna radna mesta. Odvajanje velikih blokova bez savremenih mašina nosilo je rizik od povreda, pada stene i urušavanja. Simboli vere mogli su radnicima pružati osećaj zaštite tokom rada.
Postoji i mogućnost da su krstovi povezani sa prelaskom iz starijih skandinavskih verovanja u hrišćanstvo. Taj proces nije izgledao kao trenutna promena. Stari i novi simboli mogli su dugo postojati jedni pored drugih, dok su zajednice postepeno prihvatale nove običaje.
Ako se potvrdi srednjovekovno poreklo, nalazište može pokazati kako je vera izgledala izvan crkava, manastira i grobalja. Ljudi nisu ostavljali religijske simbole samo na monumentalnim građevinama, već i na mestima svakodnevnog rada.
Arheolozi će koristiti detaljno fotografisanje, trodimenzionalno snimanje i osvetljavanje iz različitih uglova. Plitki urezi koji se na dnevnom svetlu gotovo ne vide mogu postati jasni kada svetlost pada paralelno sa površinom.
Digitalni model omogućiće poređenje dubine i širine linija bez dodatnog dodirivanja stene. Tako se mogu uočiti tragovi različitih metalnih alata i redosled kojim su delovi simbola urezani.
Važno je i zaštititi tačnu lokaciju. Kada neobičan nalaz postane poznat, povećava se rizik od vandalizma, precrtavanja, uzimanja delova stene ili nekontrolisanih poseta. Jedan savremeni urez mogao bi trajno uništiti informacije stare stotinama godina.
Otkriće podseća koliko arheološka istraživanja zavise od pažljivog gledanja. Ekspedicija je krenula da pronađe tragove proizvodnje jednog sasvim praktičnog predmeta, ali je na istoj steni pronašla i tragove verovanja ljudi koji su tu radili ili prolazili.
Žrvnjevi su odvoženi iz kamenoloma i trošeni tokom svakodnevne upotrebe. Krstovi su ostali na mestu. Zbog toga danas možda znamo manje o tačnim ljudima koji su ih napravili, ali možemo videti pokret ruke kojim je neko u tvrdom kamenu ostavio simbol za koji je verovao da vredi sačuvati.
S.B.
