Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, dan posvećen sećanju na mučeničku smrt svetitelja koji je u hrišćanskoj tradiciji poznat kao Preteča i Krstitelj.
Sveti Jovan je javno govorio protiv nepravde i osuđivao način života cara Iroda. Zbog toga je, prema predanju, Irod naredio njegovo pogubljenje. Jovanova glava je nakon odsecanja doneta na tanjiru, što je i razlog zbog kojeg se praznik u narodu naziva Jovan Glavosek.
Usekovanje glave Svetog Jovana je dan strogog posta. Vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, a prema tradicionalnim običajima izbegavaju se i namirnice crvene boje. U pojedinim krajevima postoji verovanje da na ovaj dan ne treba jesti iz tanjira, kao simbolično podsećanje na stradanje svetitelja.
Narodna tradicija nalaže i da se ne obavljaju teški poslovi, dok se dan može iskoristiti za odlazak u prirodu i branje lekovitih biljaka. Praznik se u pojedinim mestima obeležava i vašarima, a za neke porodice predstavlja krsnu slavu.
Sveti Jovan Krstitelj smatra se jednim od najznačajnijih svetitelja. Krstio je Isusa Hrista u Jordanu i prepoznao ga kao Sina Božijeg, zbog čega zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Usekovanje glave Svetog Jovana obeležava se 29. avgusta po starom, odnosno 11. septembra po novom kalendaru. Istog datuma 1914. godine rođen je patrijarh Pavle, jedan od najpoštovanijih poglavara Srpske pravoslavne crkve.
M. T.
