Praćenje divljih životinja obično zahteva kamere, tragove u blatu, izmet, dlake ili sate provedene u tišini. Danski istraživači sada su pokazali da se prisustvo životinja može otkriti i na mnogo neobičniji način – usisavanjem vazduha.
Novi uređaj prikuplja mikroskopske čestice koje životinje neprestano ostavljaju u okruženju. Koža, perje, pljuvačka, izmet i druge organske čestice dospevaju u vazduh, a u njima ostaje genetski materijal dovoljan da se utvrdi kojoj vrsti pripadaju.
Istraživači Univerziteta u Kopenhagenu testirali su takozvani DNK usisivač u tri prirodna područja u Danskoj. Kako je 26. jula preneo Phys.org, uređaji su uspeli da zabeleže genetske tragove različitih sisara i ptica bez potrebe da životinja prođe tačno ispred objektiva ili ostavi vidljiv trag.
Ovakva metoda mogla bi posebno da bude korisna za vrste koje su aktivne noću, žive visoko u krošnjama ili izbegavaju ljude. Klasična kamera beleži samo uzak prostor ispred sebe, dok vazduh može prenositi čestice iz šireg područja.
Prikupljeni materijal prolazi kroz laboratorijsku analizu. Kratki delovi DNK porede se sa bazama poznatih vrsta, slično kao što se bar-kod proizvoda poredi sa podacima u sistemu.
Metoda ipak ima ograničenja. Vetar može doneti čestice sa druge lokacije, kiša ih može ukloniti, a različite životinje ne ostavljaju jednaku količinu materijala. Prisustvo DNK zato ne pokazuje automatski koliko jedinki živi u nekoj oblasti niti koliko su dugo tu boravile.
Uređaji bi mogli dopuniti kamere, akustične senzore i terenske preglede. Posebna vrednost nalazi se u tome što se priroda prati bez hvatanja, uznemiravanja ili približavanja životinjama.
Šuma na prvi pogled može delovati potpuno prazno, ali vazduh kroz nju nosi nevidljivu mešavinu tragova njenih stanovnika. Naučnicima je sada potreban samo dovoljno osetljiv uređaj da ih prikupi i pročita.
S.B.
