Erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga–Hunga Ha’apai u januaru 2022. bila je jedan od najsnažnijih vulkanskih događaja savremenog doba. Osim ogromne količine vodene pare, čestica i gasova, erupcija je u atmosferu izbacila i metan. Naučnici su sada otkrili da je isti oblak istovremeno pomagao razgradnju dela tog gasa.
Metan je snažan gas sa efektom staklene bašte. U atmosferi se zadržava znatno kraće od ugljen-dioksida, ali tokom tog perioda veoma efikasno zadržava toplotu. Zbog toga njegovo brže uklanjanje može imati relativno brz uticaj na tempo zagrevanja.
Istraživači su u satelitskim podacima primetili rekordno visoku koncentraciju formaldehida u vulkanskom oblaku. Formaldehid u ovom slučaju nije bio glavni zagađivač koji ih je zanimao, već trag hemijskog procesa. On se kratko pojavljuje tokom reakcija u kojima se metan razgrađuje.
Pošto formaldehid u takvom okruženju opstaje samo nekoliko sati, njegovo prisustvo tokom dužeg putovanja oblaka značilo je da reakcija stalno proizvodi novu količinu. Oblak je praćen deset dana, sve do Južne Amerike, što ukazuje da je razgradnja metana trajala duže od nedelju dana.
Proračuni tima govore da je vulkan oslobodio oko 300 gigagrama metana, količinu uporedivu sa godišnjim emisijama više od dva miliona krava. Oblak je istovremeno dnevno razgrađivao približno 900 megagrama metana, što odgovara dnevnim emisijama sličnog broja goveda.
Objašnjenje se krije u retkoj kombinaciji vulkanskog pepela, morske soli i Sunčeve svetlosti. Pošto se erupcija dogodila ispod okeana, u oblak su dospele velike količine slanih kapljica. Pepeo je sadržao gvožđe, a njihovo spajanje stvorilo je mikroskopske čestice aerosola gvožđevih soli.
Kada Sunčeva svetlost pogodi takve čestice, mogu se osloboditi veoma reaktivni atomi hlora. Hlor zatim napada molekule metana i pokreće niz reakcija njihove razgradnje. Sličan proces ranije je zabeležen kada se saharski pesak iznad Atlantika pomeša sa morskom solju, ali nije bilo poznato da vulkanski oblak može proizvesti tako izražen efekat.
Univerzitet u Kopenhagenu, čiji su istraživači učestvovali u analizi, naglašava da vulkanski pepeo nije „poništio“ celokupno zagađenje erupcije. U pitanju je delimično uklanjanje metana u složenom događaju koji je atmosferu promenio na više različitih načina.
Rezultati, objavljeni u časopisu „Nature Communications“, mogli bi uticati na računanje prirodnih izvora i ponora metana. Ako slične reakcije postoje i u drugim oblacima prašine i soli, današnji atmosferski modeli možda potcenjuju količinu metana koja se razgrađuje pomoću hlora.
Naučnici razmatraju i mogućnost da razumevanje ovog procesa inspiriše buduće tehnologije za uklanjanje metana. To ne znači da bi u vazduh trebalo nekontrolisano raspršivati hlor ili čestice gvožđa. Svaka intervencija u atmosferi nosi rizik od neželjenih reakcija i zahteva veoma pažljivo ispitivanje.
Priroda je u oblaku iznad Pacifika spojila pepeo, morsku vodu i Sunčevu energiju u hemijsku laboratoriju dugu hiljadama kilometara. Neočekivani rezultat pokazuje koliko još procesa nedostaje u potpunoj slici atmosfere i koliko jedan dramatičan događaj može istovremeno stvarati i razgrađivati isti gas.
S.B.
