Postoji vrsta vesti koja zvuči kao preterivanje dok ne dobijete brojke. Magazin Popjular mekaniks piše o nalazištu zlata ispod već aktivnog rudnika u kineskoj provinciji Hunan, u okviru polja Vangu, za koje lokalni stručnjaci tvrde da bi moglo da bude najveće do sada otkriveno. Procene idu do oko 1.100 tona zlata u dubinama koje se spuštaju do približno 3.000 metara – u prevodu: zlatna “zgrada” koja ne raste uvis, nego u zemlju.
Zvuči neverovatno i zbog kvaliteta rude. Pominje se prosečna koncentracija od oko 138 grama zlata po toni rude, što je za industriju izuzetno visoko. U praksi, takav odnos znači manje “jalovine” za istu količinu metala, ali i veću cenu svakog metra bušenja, jer se ide duboko i tehnički zahtevno. Kao dodatni signal da se tržište uznemirilo, navodi se i skok cene zlata do približno 2.700 dolara po unci – cifra koja uvek privuče i rudare i investitore.
Da bi se razumela razmera, Popjular mekaniks poredi potencijalni kineski nalaz sa južnoafričkim rudnikom “Saut Dip”, koji se često navodi kao jedan od najvećih po rezervama (oko 1.025 tona). U priču ulazi i Svetski savet za zlato, koji poslednjih godina stalno ponavlja istu ključnu činjenicu: ukupno iskopano zlato na planeti meri se stotinama hiljada tona i praktično je “još uvek tu”, ali su nova velika otkrića sve ređa i skuplja.
Prava drama tek sledi: kada se euforija slegne, počinju proveravanja. Modeli, 3D procene, kontrolna bušenja, pitanje logistike, podzemnih voda i bezbednosti. Ako se brojke potvrde, ovo neće biti samo geološka zanimljivost, već ozbiljna poruka o tome gde se u narednim decenijama pomera globalna težišna tačka zlata.
S.B.
