Drevni Mediteran često se zamišlja kao skup odvojenih civilizacija koje su povremeno trgovale ili ratovale. Nova analiza zlatnih predmeta pronađenih na Kipru pokazuje, međutim, da su ljudi pre 3.400 godina razmenjivali mnogo više od metala i robe – razmenjivali su ideje, stilove i zanatsko znanje.
Arheolozi su proučavali kolekciju zlatnih ukrasa iz kasnog bronzanog doba. Predmeti su pronađeni na Kipru, ali njihovi oblici, tehnike izrade i ukrasni motivi pokazuju uticaje više udaljenih područja istočnog Mediterana.
Heritage Daily je 19. jula objavio da nakit povezuje najmanje četiri kulturne tradicije, što sugeriše da kiparski zlatari nisu jednostavno kopirali jedan strani stil. Oni su preuzimali različite elemente i od njih stvarali nešto novo i lokalno prepoznatljivo.
U kolekciji se nalaze predmeti koji pokazuju veze sa Egiptom, egejskim svetom, Levantom i Anadolijom. Takva mešavina ne iznenađuje kada se uzme u obzir položaj Kipra, ostrva koje je bilo prirodna stanica na pomorskim putevima između velikih trgovačkih i političkih centara.
Kipar je u bronzanom dobu bio poznat po bakru, sirovini neophodnoj za proizvodnju bronze. Brodovi su zato dolazili po metal, a sa trgovcima su stizali ukrasi, tehnike, simboli i naručeni predmeti namenjeni lokalnoj eliti.
Zlatari su verovatno učili posmatrajući uvezene komade nakita ili radeći zajedno sa zanatlijama koje su dolazile iz drugih oblasti. Moguće je i da su pojedini majstori putovali između dvorova i trgovačkih gradova, noseći sa sobom alate i veštine.
Nakit u takvom svetu nije imao samo estetsku funkciju. Pokazivao je bogatstvo, društveni položaj, pripadnost određenoj zajednici i veze sa udaljenim centrima moći. Osoba koja je nosila ukras sa stranim motivom mogla je njime da istakne svoje trgovačke ili političke veze.
Analiza pokazuje da kulturna razmena nije savremeni fenomen nastao sa avionima i internetom. Ljudi su i pre više hiljada godina prepoznavali zanimljive ideje iz drugih sredina, prilagođavali ih sopstvenom ukusu i pretvarali u nove stilove.
Mali zlatni predmeti sa Kipra zato predstavljaju mnogo više od luksuznog nakita. Oni su dokaz da je Mediteran već u bronzanom dobu bio prostor intenzivne komunikacije, u kojem su se kulture susretale na brodovima, pijacama i u radionicama talentovanih majstora.
S.B.
