Postoje brojevi koji toliko dugo kruže medicinom i javnim zdravljem da ljudi zaborave da su, u stvari, samo alatke, a ne konačna istina. BMI je jedan od takvih brojeva. Jučerašnja vest na ScienceDaily otvorila je temu koja je već dugo tinjala, ali sada dobija sve ozbiljniji ton: indeks telesne mase, taj stari i svima poznati odnos visine i težine, mogao bi da pogrešno razvrstava više od trećine odraslih. U istraživanju u kome je BMI upoređivan sa preciznijim merenjem masnog tkiva putem DXA skeniranja, pokazalo se da mnogi ljudi dobijaju etikete koje ne odgovaraju stvarnom sastavu tela. Neki se vode kao gojazni iako taj profil masti nemaju, dok drugi prolaze „ispod radara” iako bi trebalo da budu ozbiljnije praćeni.
To nije mala stvar, jer BMI već decenijama oblikuje i samopouzdanje ljudi i način na koji ih vide lekari, treneri, dijetetski saveti, pa i društvene mreže. Broj ima privlačnu jednostavnost: lak je, brz i deluje objektivno. Ali upravo tu leži i njegova mana. Telo nije račun bez ostatka. Mišić, raspored masnog tkiva, godine, pol i građa ne staju lepo u jedan odnos kilograma i centimetara. Zato je najzanimljiviji deo ove priče zapravo kulturni, a ne samo medicinski. Ona podseća da preciznost nije isto što i jednostavnost. Za Srbiju je to važna tema i zato što se kod nas o telesnoj težini još često govori kroz grube procene, stid ili olaku samodijagnostiku. Ako BMI zaista greši više nego što smo mislili, onda će i razgovor o zdravlju morati da postane nijansiraniji. A to je možda korisnije od svake jedne tabele.
S.B.
