Borba protiv Alchajmerove bolesti dugo je podsećala na iscrpljujući rat iscrpljivanja: pacijenti dobijaju terapije koje donekle usporavaju tok bolesti, ali uz česte tretmane i ograničene domete. Zato je posebno zanimljiv pristup u kojem se ne unosi samo još jedan lek, već se same moždane ćelije preoblikuju da rade novi posao. ScienceDaily je 11. marta izvestio da su istraživači sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu genetski opremili astrocite, uobičajene potporne ćelije mozga, tako da prepoznaju i uklanjaju amiloidne plakove povezane sa Alchajmerom.
Ovde je zanimljivo i to što je inspiracija došla iz onkologije. Tehnologija nalik CAR pristupu, poznata iz imunoterapije raka, sada se prenosi u neurologiju. Umesto da telo iznova i iznova dobija antitela spolja, ideja je da se u mozgu stvore ćelije koje će duže i ciljano obavljati posao “čišćenja”. U eksperimentima na miševima količina štetnih naslaga je smanjena, što je dovoljno da ova strategija privuče veliku pažnju, iako je dalek put do primene kod ljudi.
Najveća vrednost ovakvog rada možda je u promeni ugla gledanja. Alchajmer se više ne posmatra samo kao bolest u kojoj treba blokirati jedan molekul, već kao stanje u kojem se mogu angažovati postojeći ćelijski resursi mozga i pretvoriti u aktivne saveznike terapije. Ako se slični pristupi pokažu bezbednim i održivim, budućnost lečenja neurodegenerativnih bolesti mogla bi biti mnogo više ćelijska nego farmaceutska u klasičnom smislu. A to je već dovoljno velika promena da vest od 11. marta vredi pažljivo pratiti.
S.B.
