Malo koja savremena legenda traje tako uporno kao Bigfoot. Bez obzira na to da li ga ljudi vide kao folklornu zabavu, američki mit ili nešto što stvarno možda luta dubokim šumama, Sasquatch ima neobičnu moć da ostane između šale i ozbiljnosti. Popular Mechanics je juče objavio tekst o zvaničnom FBI dosijeu o Bigfootu, koji se sada može pročitati kroz FOIA arhivu. U pitanju je 22 stranice razmene iz 1976. i 1977. godine, nastale nakon medijske pažnje oko navodnih tragova i dlaka koje su istraživači poslali na analizu. Već sama činjenica da je savezna agencija uopšte ušla u priču dovoljna je da mit dobije novi život.
Popular Mechanics navodi da je Oregon Bigfoot Information Center FBI-ju poslao oko 15 dlaka na komadu kože, u nadi da bi laboratorija mogla da potvrdi poreklo materijala. Nakon interesa javnosti, laboratorija je pristala da testira uzorak. Rezultat je bio razočaravajuće prizeman: dlake su pripadale životinji iz porodice jelena, ne nikakvom misterioznom šumskom humanoidu. Ali upravo u tome leži šarm cele priče. Legende retko opstaju zato što ih nauka potvrdi; mnogo češće opstaju upravo zato što svaki trezan zaključak ostavi dovoljno prostora za sledeću rundu verovanja.
Ono što ovu temu čini privlačnom nije pitanje da li Bigfoot postoji, nego činjenica da moderni svet i dalje stvara i čuva svoja mitska bića. U eri satelita, dronova i kamera visoke rezolucije još uvek ima mesta za priče o ogromnom dlakavom stanovniku šuma koji uspeva da ostane taman toliko nedokazan da nikada ne nestane. FBI fajl tu ne igra ulogu konačnog presuditelja, već zanimljivog istorijskog detalja koji pokazuje koliko su granice između javne fascinacije i institucija ponekad poroznije nego što mislimo. Kada legenda postane dovoljno poznata, ona na kraju završi i u fasciklama države.
Možda je baš zato ova vest toliko zabavna. U njoj nema velikog naučnog otkrića, ali ima jednog lepog kulturnog uvida: ljudi ne odustaju lako od svojih čudovišta. Čak i kada im laboratorija kaže da je uzorak običan jelen, mit ostaje živ jer ne počiva samo na dokazima, nego na potrebi da svet bude malo čudniji nego što izgleda. A to je potreba koja je, izgleda, dovoljno snažna da i jedan sasvim službeni FBI dokument danas zvuči kao nastavak iste stare šumske priče.
S.B.
