Lorkovski je istakao da bi tržišno povezivanje sa EU moglo Srbiji doneti izuzeće od CBAM taksi, ali i upozorio na ekonomske posledice i potrebu za ubrzanjem energetske tranzicije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski ocenio je da bi Srbija mogla da se poveže sa zajedničkim tržištem električne energije Evropske unije do 2028. godine, naglasivši da je zemlja već ostvarila značajan napredak u reformama energetskog sektora.
On je istakao da je Srbija u velikoj meri završila „domaći zadatak“ kada je reč o zakonodavnom usklađivanju i pripremi za integraciju, dok je sada na evropskim institucijama da završe proces verifikacije.
Lorkovski je ocenio da je Srbija među vodećim zemljama u regionu kada je reč o napretku ka evropskom energetskom tržištu, posebno u oblasti električne energije, gasa i klimatske politike.
Integracija do 2028. kao strateški cilj
Prema njegovim rečima, cilj je da Srbija postane deo projekta tržišnog spajanja (market coupling) sa EU do 2028. godine, što bi omogućilo stabilnije i konkurentnije tržište električne energije.
On je dodao da je u prethodnom periodu ostvaren značajan napredak u dekarbonizaciji, uključujući uvođenje mehanizama za cenu ugljenika.
CBAM i ekonomski efekti
Govoreći o CBAM mehanizmu Evropske unije, Lorkovski je naveo da bi tržišno povezivanje i usklađivanje sa klimatskom politikom EU moglo dovesti do izuzeća od ove takse na uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO₂.
Međutim, upozorio je da Srbija još nije dostigla taj nivo integracije, što već ima određene ekonomske posledice, uključujući ograničenja u trgovini električnom energijom i pad aktivnosti na domaćoj berzi.
Gas, energija i tržišni izazovi
Lorkovski je istakao da Srbija ima dostupne alternative u snabdevanju gasom nakon 2027. godine, uključujući azerbejdžanski gas, LNG, američke isporuke i regionalne izvore.
Naglasio je da je ključni izazov spremnost domaćeg tržišta da efikasno apsorbuje različite izvore energije i smanji zavisnost od jednog snabdevača.
EU kao stabilno energetsko tržište
Prema njegovim rečima, Evropska unija predstavlja najveće i najlikvidnije tržište energije, koje nudi stabilnost i sigurnost snabdevanja.
„Biti deo većeg tržišta uvek je bolja opcija nego ostati izolovan“, poručio je Lorkovski, ističući da integracija donosi veću otpornost sistema i lakši pristup različitim izvorima energije.
On je dodao da aktuelni proces energetske tranzicije u EU uključuje ubrzano ulaganje u obnovljive izvore, energetsku efikasnost i elektrifikaciju sektora grejanja i transporta.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/urbans/ilustracija
