Mali sisari koji su živeli uz dinosauruse najčešće su poznati samo na osnovu nekoliko zuba ili delova vilice. Zbog toga su naučnici čitave grupe svrstavali prema obliku zuba, iako jedan detalj ishrane ne mora pouzdano pokazivati poreklo životinje.
Izuzetno očuvan fosil pronađen u pustinji Gobi sada je omogućio mnogo detaljniji pogled na životinju koja je živela tokom perioda krede. Nova vrsta dobila je naziv Tamirkhan balcarceli, a bila je približno velika kao veverica ili manji zec.
Američki prirodnjački muzej objavio je 29. jula da fosil čuva veliki deo lobanje i zadnjih ekstremiteta. Za razliku od ranijih nalaza iste šire grupe, koji su se uglavnom sastojali od zuba i sitnih delova vilice, ovaj primerak pokazuje celokupnu građu životinje.
Zubi su bili niski i zaobljeni, zbog čega se dugo smatralo da su ovi sisari možda bili veoma rani srodnici kopitara ili drugih placentalnih životinja. Međutim, ostatak skeleta ne podržava tako jednostavnu vezu.
Analiza većeg broja anatomskih osobina pokazala je da životinja pripada posebnoj, ranije pogrešno shvaćenoj grani razvoja sisara. Njena ishrana mogla je biti biljna ili mešovita, ali sličan način hranjenja očigledno ne znači automatski i blisko srodstvo.
To je poznat problem u evoluciji. Različite životinje mogu nezavisno razviti slične zube, noge ili oblik tela ako žive na sličan način. Takva pojava naziva se konvergentna evolucija.
Fosil je pronađen još 2004. godine, ali je bilo potrebno više od dve decenije pripreme, poređenja i analiza da bi dobio odgovarajuće mesto u naučnoj klasifikaciji. Pustinja Gobi posebno je važna jer njene stene mogu sačuvati sitne skelete koji bi u vlažnijim oblastima brzo nestali.
Nova vrsta pokazuje da doba dinosaurusa nije bilo ispunjeno samo ogromnim gmizavcima. Među njima su živeli mali, raznovrsni sisari koji su razvijali različite načine ishrane i kretanja, pripremajući teren za veliku ekspanziju nakon nestanka dinosaurusa.
S.B.
