Grickalice obično imaju lošu reputaciju. Čim se pomenu, mnogi pomisle na kesice, previše soli, šećera, brzinu i osećaj krivice. Ali nova nutricionistička priča kaže da problem nije u samoj užini, nego u izboru. Na mediteranskom načinu ishrane, čak i neke „loše” grickalice mogu imati sasvim dobro mesto ako su pametno odabrane.
EatingWell je 10. maja objavio tekst o užinama koje se nepravedno smatraju problematičnim, a mogu se uklopiti u mediteranski režim ishrane. Poenta nije u zabrani, već u kombinaciji: proteini, vlakna, zdrave masti i porcija koja ima smisla. Mediteranska ishrana je poznata upravo po fleksibilnosti — ne traži savršenstvo, već obrazac u kojem dominiraju povrće, voće, mahunarke, orašasti plodovi, riba, integralne žitarice i maslinovo ulje.
Za naše navike ovo je vrlo primenjivo. Užina ne mora da bude komplikovana. Šaka oraha, jogurt sa voćem, kriška sira uz paradajz, humus sa hlebom, kuvano jaje, jabuka sa kikiriki puterom ili nekoliko maslina uz integralni kreker mogu da spreče onaj trenutak kada glad preuzme volan i odvede nas pravo do pekare.
Dobra užina ne treba da bude kazna. Ako je bezukusna, suva i tužna, teško da će postati navika. Zato mediteranski pristup i opstaje: on ne beži od ukusa. U njemu ima ulja, začina, orašastih plodova, sira, ribe, paradajza, belog luka i hleba, ali u meri koja čuva ravnotežu.
Najkorisnija poruka ove vesti jeste da ne moramo hranu deliti na anđeosku i grešnu. Mnogo je pametnije pitati: da li me ova užina zasiti, da li mi daje nešto korisno i da li mi pomaže da sledeći obrok ne pojedem u žurbi? Ako je odgovor potvrdan, grickalica više nije neprijatelj. Postaje mali saveznik između dva obroka.
S.B.
