Još se dešavaju čuda zbog kojih se ovaj sport voli svim srcem.
Na stadionu bez krova, pred nekoliko hiljada promuklih grla, dogodilo se nešto što će se u Engleskoj prepričavati decenijama. Maklsfild, klub iz šestog ranga takmičenja, pobedio je Kristal Palas – aktuelnog branioca trofeja FA Kupa – rezultatom 2:1 i ušao u istoriju takmičenja koje i dalje prkosi logici modernog fudbala.
Ovo nije bila samo utakmica. Ovo je bio sudar svetova. Sa jedne strane Premijer liga, reflektori, ugovori, tržišna vrednost i imena teška desetine miliona evra. Sa druge – radnički klub, igrači koji u ponedeljak ustaju u šest ujutru i idu na posao, stadion za oko 5.000 ljudi i publika koja ne dolazi zbog glamura, već zbog pripadnosti.
Džaba je Oliver Glazner u startnoj postavi imao Marka Geija, jednog od najtraženijih defanzivaca Evrope. Džaba je Palas započeo meč sa Adamom Vortonom, igračem procenjenim na 50 miliona evra. Džaba je i Brenan Džonson, plaćen 40 miliona, pokušavao da donese prevagu. Sve to je nestalo pred klizećim startovima Maklsfildovih fudbalera koji su branili svaki pedalj terena kao kućni prag.
Maklsfild nije klub koji se pojavio u FA Kupu da se slika. Ovo je klub koji je bio na ivici nestanka. Stari Maklsfild Taun ugašen je 2020. godine, zatrpan dugovima i lošim upravljanjem. Mnogi su tada mislili da je to kraj priče duge više od jednog veka.
Ali fudbal je ovde odbio da umre. Klub je ponovo rođen, iz pepela, bez lažnih obećanja i brzih rešenja. Sa ljudima iz grada, sa navijačima koji nisu otišli kada je bilo najteže. Krenuli su od dna. Polako. Pošteno. I večeras su dobili trenutak koji opravdava svaku suzu, svaki poraz i svaku borbu.
FA Kup je još živ. I večeras je to dokazao.
