Koze se u svakodnevnim pričama često predstavljaju kao tvrdoglave, nepredvidive i potpuno zaokupljene hranom. Međutim, novo istraživanje pokazuje da ove životinje veoma pažljivo prate ljude i da mogu da koriste ljudski glas kao smernicu kada pokušavaju da pronađu nešto što ih zanima. Drugim rečima, koza ne mora da vidi čoveka da bi razumela odakle dolazi korisna informacija.
U eksperimentu je učestvovalo 29 životinja, a istraživači su postavili dve posude, od kojih je samo jedna sadržala poslasticu. Kada je glas istraživača dolazio sa strane na kojoj se nalazila hrana, koze su se u približno 60 odsto slučajeva kretale prema pravoj posudi. Guardian je objavio da rezultati ukazuju na sposobnost ovih životinja da povežu pravac iz kog dolazi ljudski glas sa mogućim položajem nagrade.
Ovo otkriće je zanimljivo jer koze nisu prošle isti proces domestikacije kao psi, koji su hiljadama godina birani upravo zbog saradnje sa čovekom. Ipak, život u blizini ljudi očigledno im je omogućio da razviju veoma praktične načine komunikacije. One pamte rutine, prepoznaju poznate osobe, reaguju na ton glasa i brzo uče gde se nalazi hrana.
Kod nas koze najčešće povezujemo sa seoskim domaćinstvima, mlekom, sirom i životom na otvorenom. Iza tog poznatog prizora, međutim, nalazi se životinja koja posmatra mnogo više nego što pokazuje. Sledeći put kada koza deluje kao da potpuno ignoriše čoveka, moguće je da zapravo vrlo pažljivo sluša. Samo možda procenjuje da li se izgovorena poruka isplati pratiti.
S.B.
