Kruške, čokolada i sladoled od vanile — tri poznata ukusa koja na jednom tanjiru izgledaju kao da je za njih rezervisan najbolji sto u restoranu. A zapravo, za ovaj desert nisu potrebni ni poslastičarski kurs ni kuhinja puna posebne opreme. Francuski klasik poznat kao „poires Belle Hélène” ponovo je zanimljiv povod da se običnom jesenjem voću posveti malo više pažnje.
Kruška ostaje glavna zvezda, čokolada joj daje punoću, a hladan sladoled zaokružuje svaki zalogaj. Sasvim dovoljno da se posle nedeljnog ručka za stolom ostane još koji minut.
Gardijan je u novom tekstu Felisiti Klouk posvetio pažnju upravo ovom desertu, čije ime vodi do Ofenbahove operete „Lepa Jelena”. Osnovu čine kruške kuvane u aromatičnom sirupu, uz čokoladni preliv i hladan dodatak. Njegov šarm je u kontrastu: nežno voće, intenzivna čokolada i vanila koja povezuje ukuse. Na tanjiru nema mnogo elemenata, ali svaki ima svoj posao.
Zato ovakva poslastica deluje svečano i kada je servirana u sasvim običnoj činiji, bez ukrasa i komplikovanog slaganja.
Za kućnu pripremu korisna je i verzija Najdžele Loson, objavljena na njenom zvaničnom sajtu. Ona bira čvršće kruške, koje tokom kuvanja mogu da omekšaju, a da zadrže oblik. U njenoj varijanti pojavljuju se limun, vanila i čokoladni sos obogaćen kafom i pavlakom. Najdžela otvoreno ostavlja prostor i za jednostavniju porodičnu verziju sa oceđenim kruškama iz konzerve.
To je simpatičan detalj: dobra poslastica ne mora svaki put da bude mali kulinarski poduhvat. Ponekad je sasvim dovoljno dobro spojiti ono što već postoji u kuhinji.
Upravo zato ovaj desert može lepo da se prilagodi našem stolu. Na pijaci se najpre bira voće koje nije prezrelo, a zatim se razmišlja o serviranju. Za svečaniju priliku kruška može da ostane cela, dok su polovine praktične kada se desert deli porodici. Čokoladu ne treba pretvoriti u debeli oklop koji skriva sve ostalo; cilj je da se oseti i ukus voća. Naš predlog je jednostavan: poslužiti manje porcije i ostaviti preliv u posebnoj posudi, pa neka svako doda koliko voli. Tako se izbegava i ona poznata situacija kada je desert lep, ali posle obilnog ručka ipak previše težak.
Još jedna prednost je što se deo posla može završiti ranije. Najdžela navodi da se kuvane kruške mogu čuvati u sirupu u frižideru, a sos odvojeno i potom pažljivo zagrejati. Domaćin zato ne mora da nestane iz razgovora baš kada druženje postane najlepše. Pred iznošenje na sto ostaje završno slaganje: voće, sladoled i čokolada. Za one kojima je dosadila večita dilema između kolača i voća, ovo je vrlo prijatan odgovor. Kruška sa pijace dobija svečani tretman, a niko ne mora da provede celo popodne uz šporet.
S.B.
