Neka jela ne nose samo ukus, nego i priču. Lazanja je upravo takvo jelo: slojevi testenine, sosa, povrća, sira ili mesa često više liče na porodični album nego na običan ručak. Zato je zanimljivo kada jedan recept za lazanje ne dođe iz restoranskog trenda, nego iz teksta koji povezuje kuvanje, sećanje i knjigu.
Los Angeles Times je danas u kulinarskom biltenu izdvojio lazanje sa artičokama i portobello pečurkama, recept koji je ranije objavljen nakon što je čitalac zatražio jelo iz poznate rubrike Culinary SOS. U pitanju je kremasta vegetarijanska lazanja sa spanaćem, pečurkama i artičokama, zamišljena za veći sto i sporije uživanje.
Ovakav recept je lep zato što ne pokušava da bude brz. U vremenu kada sve mora biti gotovo za petnaest minuta, lazanja podseća da neka jela vrede baš zato što traže vreme. Dok se priprema sos, slažu slojevi i čeka pečenje, kuhinja polako postaje centar kuće.
Za čitaoce u Srbiji vegetarijanska lazanja može biti dobra promena od klasičnih testenina i musake. Portobello pečurke mogu se zameniti krupnijim šampinjonima ili bukovačama, artičoke se mogu koristiti iz tegle, a spanać je dovoljno kratko propržiti da ne pusti previše vode. Rezultat je jelo koje je bogato, ali ne mora biti teško.
Najvažnije je da ovakvi recepti vraćaju kuvanju emotivnu dimenziju. Ne pravimo ih samo da bismo se najeli, nego da bismo napravili razlog za okupljanje. Lazanja je, u tom smislu, idealno jelo: seče se na parčad, deli, podgreva, pamti.
Možda zato nikada ne izlazi iz mode. Svaka generacija samo promeni jedan sloj.
S.B.
