Mačka na kauču deluje kao univerzum za sebe: mirna, samouverena, ponekad tvrdoglava. A onda dođe dijagnoza tumora i shvatite koliko je medicina – zajednička. Cornell Chronicle je 19. februara 2026. objavio vest o velikom međunarodnom istraživanju koje je napravilo prvu veliku genetsku mapu mačjih kancera i pronašlo iznenađujuće paralele sa ljudskim oboljenjima.
U centru priče su takozvani onkogeni – geni čije mutacije “pale” rak. Istraživači su pokazali da su neke promene u mačjim tumorima zapanjujuće slične njihovim „homolozima“ kod ljudi. Primer koji Cornell posebno izdvaja tiče se malignih tumora mlečne žlezde kod mačaka i sličnosti sa određenim podtipovima raka dojke kod ljudi. To nije sentimentalna priča o ljubimcima, već ozbiljna biologija: mačke žive u istom okruženju kao mi, razvijaju tumore spontano, i zato mogu da budu prirodniji model od laboratorijskih životinja u nekim segmentima.
U projektu učestvuju institucije poput Wellcome Sanger Institute-a (Kembridž) i veterinarskih fakulteta iz više zemalja. U Cornell tekstu se citira i dr Lataša Ludvig, koja kaže da domaća mačka nije samo ljubimac, već partner u borbi protiv raka. I to je suština modernog pristupa: “one health” logika – zdravlje ljudi i životinja nije odvojeno zidom.
Za običnog vlasnika, praktična poruka je dupla. Prvo: veterinarska onkologija više nije “egzotika”; dijagnostika i terapije napreduju brzo. Drugo: kada se u nauci govori o mačkama, to više nije samo ponašanje i ishrana – to je genomika na nivou koji menja i humanu medicinu. Ponekad se najveći pomak u laboratoriji dogodi zahvaljujući životinji koja je sinoć spavala na vašem jastuku.
S.B.
