Baobabi su među najprepoznatljivijim drvećem na svetu. Njihova ogromna stabla, široke krošnje i sposobnost da opstanu u veoma suvim predelima učinili su ih simbolom afričkih pejzaža, a Madagaskar je posebno poznat po neverovatnoj raznovrsnosti ovih biljaka. Ipak, čak ni drvo visoko više metara ne mora biti lako pravilno prepoznati. Genetska analiza pokazala je da deo baobaba na severu Madagaskara, koji su godinama vođeni kao populacija već poznate vrste Adansonia za, zapravo predstavlja zasebnu vrstu. Novo priznato drvo dobilo je ime Adansonia bozy. SciTechDaily je 23. avgusta predstavio rezultate istraživanja Univerziteta Viskonsin–Medison, uz zaključak da spoljašnja sličnost između dve vrste toliko dugo nije davala razlog da se posumnja u njihovu potpuno drugačiju evolucionu istoriju.
Problem sa određivanjem biljnih vrsta jeste što izgled ponekad vara. Dve populacije mogu imati veoma sličnu koru, lišće, cvetove i plodove, posebno ako su tokom evolucije bile izložene sličnim uslovima. Tek kada istraživači uporede veliki broj delova genoma, pojavljuju se linije srodstva koje ljudsko oko ne može da vidi. U ovom slučaju severni baobabi nisu bili samo malo drugačija varijanta vrste A. za. Njihova DNK pokazala je da su bliži drugim severnomadagaskarskim baobabima nego drveću sa kojim su godinama bili grupisani. To znači da je taksonomska etiketa skrivala dve odvojene evolucione priče. Naučnici sada moraju ponovo da procene rasprostranjenost obe vrste, broj jedinki i stanje njihovih staništa.
Promena imena možda deluje kao akademski detalj, ali za zaštitu prirode može imati veoma konkretne posledice. Ako mislimo da jedna široko rasprostranjena vrsta ima hiljade stabala, njena situacija može izgledati relativno bezbedno. Ako se kasnije utvrdi da se iza istog imena zapravo kriju dve vrste, od kojih jedna živi samo u malom području, odjednom se potpuno menja procena rizika od nestanka. Baobabi rastu sporo i mogu živeti veoma dugo, ali regeneracija populacije zavisi od oprašivača, klijanja mladih stabala i očuvanja prostora oko postojećih džinova. Seča, požari i promena načina korišćenja zemljišta zato mogu imati posledice koje postaju vidljive tek decenijama kasnije.
Madagaskar je idealno mesto za ovakva iznenađenja jer se ogromni deo njegovog biljnog i životinjskog sveta ne nalazi nigde drugde na planeti. Dugotrajna geografska izolacija omogućila je da se evolucija odvija sopstvenim putevima, pa čak i dobro poznate grupe mogu skrivati vrste koje još nisu pravilno razdvojene. Nova priča o baobabu posebno je zanimljiva zato što ne govorimo o mikroskopskom insektu ili gljivici skrivenoj duboko u šumi. Reč je o ogromnom drvetu koje je generacijama stajalo pred ljudima. Nauka ga je videla, fotografisala i imenovala – samo što tek sada shvata da ga zapravo nije dovoljno dobro poznavala.
S.B.
