Ideja obnove prirode često se povezuje sa skupim sadnjama, velikim projektima i godinama aktivnog upravljanja zemljištem. Jedno zapušteno poljoprivredno zemljište u Engleskoj pokazalo je da ponekad najvažniji potez može biti mnogo jednostavniji – prestati sa intenzivnom obradom i dati prostoru dovoljno vremena. Parcela koja je decenijama korišćena kao polje postepeno se, bez velikog plana sadnje, pretvorila u raznovrsnu livadu. Za nešto više od deset godina broj biljnih vrsta se približno udvostručio, a među njima se pojavilo i nekoliko hiljada divljih orhideja. ScienceDaily je 23. avgusta predstavio rezultate dugoročnog posmatranja ovog prostora, a slučaj je privukao pažnju upravo zato što pokazuje da ekološka obnova ne mora uvek da počne buldožerima, mašinama i kamionima sadnica. Ponekad seme, gljive, insekti i zemljište već imaju dovoljno potencijala da ponovo naprave složen ekosistem čim prestane stalni pritisak poljoprivredne proizvodnje.
Orhideje su posebno zanimljiv pokazatelj jer njihov povratak nije jednostavan. Njihovo seme je veoma sitno i gotovo da nema sopstvene zalihe energije. Da bi mlada biljka uopšte počela da raste, potrebna joj je saradnja sa određenim gljivama u zemljištu koje joj obezbeđuju hranljive materije. Zato se livada puna orhideja ne može lako napraviti tako što se samo poseje nekoliko kesica semena. Potrebno je da se obnovi čitava podzemna mreža života. Na nekadašnjem polju upravo se to postepeno dogodilo. Kako su prestali intenzivna obrada, đubrenje i drugi zahvati, zemljište je počelo da menja hemijski sastav, različite biljke dobile su prostor, a sa njima su se vraćali insekti i mikroorganizmi. Orhideje su se pojavile kao vidljiv znak procesa koji se mnogo ranije odvijao ispod površine.
Ovakva obnova nije potpuno pasivna u svakom slučaju. Ako bi se svako napušteno polje jednostavno ostavilo bez ikakvog upravljanja, deo njih bi se brzo pretvorio u šikaru ili šumu, dok bi invazivne vrste mogle da potisnu lokalne biljke. Tradicionalne cvetne livade često zavise od košenja ili ispaše, jer upravo uklanjanje dela biomase sprečava nekoliko dominantnih vrsta da preuzmu čitav prostor. Ipak, novo istraživanje pokazuje da se prirodni potencijal zemljišta ponekad ozbiljno potcenjuje. Umesto pokušaja da čovek od prvog dana dizajnira svaki detalj budućeg ekosistema, korisnije može biti posmatrati šta se samo vraća, a zatim intervenisati samo tamo gde je zaista potrebno.
Za evropske pejzaže ovakav rezultat ima poseban značaj jer su mnoge tradicionalne livade tokom prošlog veka pretvorene u intenzivna polja ili građevinsko zemljište. Upravo te livade predstavljaju važna staništa za pčele, leptire i veliki broj drugih insekata. Obnova čak i relativno malih površina može da napravi mrežu mesta na kojima oprašivači pronalaze hranu između većih zaštićenih područja. Priroda, naravno, ne vraća svaki izgubljeni ekosistem preko noći. Ali polje sa hiljadama orhideja pokazuje da zemljište koje izgleda biološki osiromašeno nije nužno „prazno“. U njemu mogu ostati seme, gljive i drugi tragovi ranijeg života koji samo čekaju da im neko konačno prestane smetati.
S.B.
