Korov ume da se pojavi baš kada pomislimo da je bašta konačno sređena. Između dve sadnice, uz stazu ili na ivici leje za nekoliko dana izraste nova zelena družina. Ipak, uredniji vrt ne mora da podrazumeva stalno kopanje i čitavu policu preparata. Najviše pomaže da razumemo šta raste i gde nam zaista smeta.
Prvi korak nije izbor sredstva, već pregled zemljišta. Mlada jednogodišnja biljka i uporni višegodišnji korov nemaju isti koren niti se uklanjaju na isti način. Zbog toga ono što uspe u jednoj leji ne mora da reši problem uz ogradu, čak i kada biljke na prvi pogled deluju slično. Korisno je krenuti od jedne male površine, recimo oko tek posađene biljke. Kada vidimo kakav je koren i koliko se lako uklanja, lakše planiramo ostatak posla. Za veće dvorište to je pregledniji početak od pokušaja da se sve sredi odjednom.
Australijski ABC objavio je novi pregled jednostavnih i jeftinih načina suzbijanja korova. Među osnovnim savetima izdvaja se pravovremeno ručno uklanjanje. Kod jednogodišnjih biljaka naročito je korisno reagovati pre nego što sazri seme, jer tako smanjujemo količinu posla koja bi nas sačekala kasnije.
Upornije vrste traže više strpljenja. Ako biljka može ponovo da izraste iz podzemnih delova, uklanjanje samo zelenog vrha nije konačno rešenje. Britansko Kraljevsko hortikulturno društvo preporučuje da se način rada prilagodi vrsti korova i njegovom korenovom sistemu. Ponekad je potrebno više pažljivih prolazaka.
Jedan od praktičnih saveznika je malč: sloj odgovarajućeg materijala kojim se prekriva površina zemlje. Usitnjena kora može biti pogodna za ukrasne leje, dok se u povrtnjaku često koriste drugi materijali, poput čiste slame bez semena korova. Važno je izabrati ono što odgovara biljkama i mestu.
Pre prekrivanja treba ukloniti postojeći korov. Stručne službe univerziteta u Ajovi naglašavaju da sloj malča ne treba samo nasuti preko već razvijenih neželjenih biljaka i očekivati da je posao završen. Priprema podloge pravi razliku između stvarne uštede rada i privremenog prikrivanja problema.
Malč deluje tako što otežava dolazak svetlosti do površine i nicanje novih biljčica. Univerzitet u Minesoti navodi i njegovu ulogu u čuvanju vlage i regulisanju uslova u zemljištu. Ipak, debljina i materijal biraju se prema nameni, a oko osnove stabla ili biljke ne pravi se zbijena, stalno vlažna gomila.
Za čitaoce kod nas važna je i sezona. Dok australijski tekst nastaje u prolećnom periodu, u Srbiji je novembar. Principi prepoznavanja korova i zaštite zemljišta ostaju korisni, ali se konkretni radovi usklađuju sa lokalnim vremenom, vrstom biljaka i stanjem tla. Dobru ideju vredi preuzeti uz takvo prilagođavanje.
Nije neophodno ni da svaka površina bude potpuno ogoljena. Biljka koja smeta među mladim sadnicama može imati sasvim drugo mesto u manje uređenom kutku dvorišta. Odluka zavisi od toga da li se širi nekontrolisano i kakvu baštu želimo. Cilj je prostor koji možemo da održavamo i u njemu uživamo.
Najprijatniji pristup zato često izgleda sasvim skromno: nekoliko minuta pregleda, uklanjanje mladih izdanaka i pametno prekrivanje očišćene zemlje. Posao postaje pregledniji kada se radi redovno, u manjim delovima. A preostalo vreme u dvorištu može konačno da pripadne onome zbog čega smo ga i uredili: odmoru među biljkama.
S.B.
