Postoje poslastice koje ne moraju nikome da se predstavljaju. Dovoljni su miris toplog mleka, nekoliko mekanih zrna pirinča na kašičici i odmah smo u poznatoj kuhinji. Sutlijaš pripada baš tom društvu: jednostavan je, prilagodljiv i ne traži svečanu priliku da bi stigao na sto.
Gardijan je u novoj kulinarskoj objavi spojio kremasti pirinač sa kruškama poširanim u hibiskusu. Crveno voće na svetloj podlozi pokazuje koliko mali dodatak menja izgled poznate poslastice. Ideju je lako prilagoditi kućnoj kuhinji, bez potrebe da se doslovno prati zahtevnija restoranska verzija.
Poširanje je samo nežno kuvanje u tečnosti koja lagano struji. Kruške tako omekšaju, a zadrže oblik. Za ovu namenu praktičnije su čvršće, zrele voćke nego one koje se već raspadaju pod prstima. Polovine deluju svečanije, dok su kriške jednostavnije za raspoređivanje u manje činije.
Ako želimo crvenkastu boju, može poslužiti napitak od hibiskusa namenjen ishrani. Za sasvim jednostavnu kućnu varijantu dovoljne su kruške kuvane u vodi sa malo šećera i cimetom. Ukus će biti drugačiji, ali će ostati ono najvažnije: voćna dopuna koja osvežava mlečnu osnovu.
Kod samog sutlijaša vredi usporiti. Pirinač namenjen pudingu ili slična sorta kraćeg zrna dobar je izbor za kremastu teksturu. Blago zagrevanje i redovno mešanje pomažu da se sadržaj ravnomerno kuva. Jak plamen ne skraćuje posao onoliko koliko povećava mogućnost da se mleko uhvati za dno.
Kremast izgled ne mora da zavisi od dodatog skroba iz kesice. Pirinač tokom kuvanja oslobađa sopstveni skrob, koji doprinosi zgušnjavanju. Uputstvo proizvođača kuhinjske opreme KitchenAid upravo taj proces izdvaja kao osnovu klasičnog pudinga od pirinča. Zato se količina tečnosti i vreme prilagođavaju zrnu koje koristimo.
Ni sa voćem ne treba žuriti. Kulinarski stručnjaci okupljeni na portalu Great British Chefs u svojim receptima proveravaju mekoću kruške, umesto da se oslanjaju samo na sat. Zrelost i veličina komada menjaju vreme kuvanja. Vrh malog noža može da posluži kao jednostavna provera da li je sredina omekšala.
Za prvi pokušaj nema potrebe kombinovati pet različitih mirisa. Vanila uz pirinač i cimet uz krušku sasvim su dovoljni. Ko voli izraženiju kiselkastu notu, može odvojeno probati voćni preliv pa ga dodavati postepeno. Tako poslastica ostaje po meri ukućana, umesto da začini potisnu sve ostalo.
Serviranje je možda i najlepši deo ove male promene. U plitku činiju ide sutlijaš, preko njega nekoliko kriški kruške i kašičica tečnosti u kojoj se voće kuvalo. Malo seckanih pistaća može da doda boju i hrskavost, ali je potpuno opciono i izostavlja se kod alergije. Za porodično posluženje voće i dodatke možete izneti odvojeno, pa neka svako napravi svoju činiju. Nekome će prijati više kruške, nekome samo malo preliva. Tako ista šerpa sutlijaša postaje nekoliko različitih deserata, bez dodatnog komplikovanja pripreme.
Ako već imate porodični recept koji svi vole, sačuvajte ga. Ovde je novost u kombinovanju i prezentaciji, pa je najlakše prvo pripremiti omiljenu osnovu i uz nju poslužiti voće. Poznata činija tako dobija sasvim drugačiji izgled, a popodnevna kafa mali povod da se za stolom ostane koji minut duže.
S.B.
