U moru saveta o zdravoj ishrani često se provlači iste mantra: “pojedite više povrća”. Međutim, praktično sprovođenje ovog cilja zna da zapne u svakodnevici – naročito zimi, kada su ljudi manje motivisani da se uhvate u koštac s kuvanjem. Upravo zato nutricionisti širom Evrope naglašavaju jednostavne i realne načine da povrće postane prirodan deo svakog obroka, bez komplikovanih recepata i bez osećaja da se “čini žrtva” zbog zdravlja.
Preporuka francuskog programa javnog zdravlja i međunarodnih prehrambenih kampanja kaže da bi plasti povrća i voća trebalo da čini osnovu tanjira – najmanje tri porcije povrća dnevno, što zajedno sa voćem ide ka minimalno pet preporučenih jedinica dnevno. Ideja je da se povrće ne doživljava kao “poseban zadatak”, već kao “normalan sastojak” svakog obroka.
Prvi korak ka tome je razmišljanje o teksturama i ukusima umesto o kuvanju kao obavezi: salata od sezonskog povrća uz svaki ručak, grilovane šargarepe ili tikvice kao prilog uz glavno jelo, i blago pečeno povrće umesto klasičnih priloga. Druga taktika je skrivanje sitno seckanog povrća u već poznate recepte – sitno rendana šargarepa ili tikvica u sos od testenine, paprika i luk u omletima, cvetača u pireu umesto belog hleba. Time dobijaš nutritivne benefite bez “uznemirujućeg” ukusa sirovog povrća koji nekima zna da zasmeta.
Nutricionisti takođe ističu da varijacija znači naviku: ako jednom nedeljno pripremiš supu od pečenog povrća, drugi put to mogu biti punjene paprike sa povrćem i mahunarkama, a treći roštilj povrća kao zasitna večera – telo i um se navikavaju na ideju da je povrće “standard”, a ne “dodatak”. Uz to, povrće je prepoznato kao bogat izvor vlakana, vitamina i minerala koji podržavaju varenje, imunološki sistem i energiju tokom dana.
