Na planeti udaljenoj desetinama svetlosnih godina nije moguće zahvatiti uzorak vazduha i odneti ga u laboratoriju. Astronomi zato analiziraju svetlost koja je prošla kroz atmosferu planete, tražeći tanke linije koje ostavljaju voda, kiseonik, metan i drugi gasovi.
Simulacije za budući Ekstremno veliki teleskop u Čileu pokazuju da bi njegov spektrograf ANDES mogao da otkriva pojedine atmosferske sastojke na obližnjim stenovitim planetama.
Ogledalo teleskopa imaće prečnik od 39 metara, što će mu omogućiti da prikupi znatno više svetlosti od današnjih opservatorija. Instrument ANDES trebalo bi da razloži tu svetlost na veoma fine talasne dužine i traži hemijske potpise gasova.
Istraživači su simulirali posmatranje 18 poznatih planeta koje prolaze ispred svojih zvezda. Voda se pokazala kao najlakša meta. Kod planeta iz sistema TRAPPIST-1 mogla bi biti uočena nakon približno 10 do 19 prolazaka, dok bi za kiseonik bio potreban znatno veći broj posmatranja.
Za jednu od povoljnijih planeta, TRAPPIST-1d, simulacija je pokazala da bi kiseonik mogao zahtevati oko 36 tranzita. Pošto planete ne prolaze stalno ispred zvezde, prikupljanje dovoljnog broja merenja može trajati godinama.
Ni prisustvo jednog gasa ne predstavlja automatski dokaz života. Voda može postojati na potpuno nenaseljenom svetu, dok kiseonik u određenim uslovima može nastati i bez biologije. Ubedljiviji trag bila bi neobična kombinacija gasova koji bi bez stalnog obnavljanja brzo reagovali i nestali.
Simulacije su pritom koristile povoljne pretpostavke. Nisu u potpunosti uključile oblake, izmaglicu, pege i eksplozije na zvezdi, niti sve smetnje koje stvara Zemljina atmosfera. U stvarnim posmatranjima signal će verovatno biti mnogo teže izdvojiti.
Od 18 planeta, samo osam je u modelu omogućilo uverljivo otkrivanje najmanje jednog gasa tokom manje od sto tranzita. To pokazuje da čak ni najveći zemaljski teleskop neće moći jednostavno da proveri svaku obećavajuću planetu.
Ipak, ovo je veliki korak. Umesto da se pitanje života van Zemlje zasniva samo na veličini i temperaturi planete, astronomi će moći da ispituju njenu stvarnu atmosferu.
Budući teleskop neće doslovno osetiti miris udaljenog sveta. Ali će iz nekoliko izgubljenih delova svetlosti možda zaključiti da se u njegovom vazduhu nalazi voda, metan ili gas koji zahteva mnogo ozbiljnije objašnjenje.
S.B.
