Gubitak vida jedna je od onih tema koje čovek najteže zamisli dok mu se ne približi. Oči deluju krhko, a kada se jednom oštete ćelije mrežnjače, kod sisara se one uglavnom ne obnavljaju lako. Zato naučnici već dugo gledaju ka vrstama koje imaju sposobnost regeneracije, pokušavajući da shvate šta one rade drugačije.
Popular Mechanics je pisao o novoj studiji koja sugeriše da bi priroda mogla ponuditi tragove za obnovu izgubljenog vida kod sisara. U fokusu su mehanizmi koji kod nekih životinja omogućavaju regeneraciju očnih ćelija, dok kod ljudi i drugih sisara ta sposobnost ostaje vrlo ograničena.
Ovo ne znači da je lek već pronađen, niti da će ljudi uskoro jednostavno „popraviti” oštećeno oko. Put od laboratorijskog otkrića do terapije je dug, naročito kada je reč o nervnom tkivu. Ali svako razumevanje prekidača koji pokreću regeneraciju može biti važan korak.
Kod nas su problemi sa vidom česti, od svakodnevnog naprezanja pred ekranima do ozbiljnih bolesti oka koje dolaze sa godinama, dijabetesom ili genetikom. Zato svaka vest o mogućnosti obnove očnih ćelija privlači pažnju, čak i kada je još u ranoj fazi.
Najzanimljivije je što nauka često ne izmišlja rešenje iz nule, već uči od prirode. Ako neka životinja može da obnovi tkivo koje sisari ne mogu, pitanje nije samo „kako”, nego i da li se deo tog procesa može razumeti i bezbedno pokrenuti kod ljudi.
Vid je više od čula. To je način na koji čitamo lica, prostor, opasnost i lepotu. Zato svaka mala nada u obnovu vida ima veliku emocionalnu težinu.
S.B.
