Na sitnim glinenim perlama pronađenim na pet arheoloških nalazišta sačuvani su otisci ljudi koji su ih oblikovali pre približno 15.000 godina. Analiza pokazuje da su među izrađivačima bili odrasli, adolescenti i deca, što otvara redak pogled na prenošenje veština u zajednicama lovaca-sakupljača.
Istraživači su proučavali 142 predmeta nastala između približno 15.000 i 11.650 godina pre sadašnjosti. Pronađeni su na lokalitetima natufijske kulture na području današnjeg Izraela. Natufijci su živeli u važnom prelaznom periodu, kada su pojedine zajednice počele duže da ostaju na istom mestu, iako se još nisu potpuno oslanjale na zemljoradnju.
Perle su oblikovane kao cilindri, diskovi i elipse. Neke su imale površinu obojenu crvenim okerom, prirodnim pigmentom koji su praistorijski ljudi koristili za ukrašavanje tela, predmeta i grobova. Postupak nanošenja pigmenta na glinu podseća na ranu verziju tehnike koja će mnogo kasnije postati česta u izradi keramike.
Časopis „Popular Mechanics“ objavio je da je na predmetima prepoznato oko 50 dovoljno očuvanih otisaka prstiju. Dimenzije brazdi na otiscima omogućile su istraživačima da okvirno procene uzrast osoba koje su pritiskale i oblikovale vlažnu glinu.
Prisustvo tragova različitih starosnih grupa ukazuje da izrada nakita možda nije bila posao samo nekolicine specijalizovanih majstora. Deca su mogla da posmatraju odrasle, oponašaju njihove pokrete i postepeno savladavaju oblikovanje materijala. Neki manje pravilni komadi možda su bili vežbe početnika, dok su precizniji predmeti mogli nastati rukama iskusnijih članova zajednice.
Ipak, otisak deteta ne dokazuje sam po sebi da je ono potpuno samostalno napravilo perlu. Moglo je dodirnuti već oblikovan predmet, pomagati odrasloj osobi ili učestvovati samo u jednom koraku. Zbog toga se tragovi posmatraju zajedno sa oblikom, kvalitetom izrade i položajem na površini.
Posebnost nalaza je u tome što su perle napravljene od nepečene gline. Ljudi su, dakle, koristili glinu za simboličke i ukrasne predmete hiljadama godina pre nego što su glinene posude postale uobičajene. Ovi komadi predstavljaju neke od najstarijih poznatih ukrasa napravljenih od tog materijala.
Pojedini oblici podsećaju na seme divljeg ječma i sočiva, biljaka važnih u životu tadašnjih zajednica. Ako je sličnost bila namerna, nakit je mogao da nosi značenje povezano sa hranom, plodnošću, godišnjim ciklusima ili identitetom određene grupe.
Perle su mogle biti nanizane na vlakna biljaka, kožne trake ili životinjske tetive. Takvi organski materijali uglavnom nisu sačuvani, pa arheolozi danas vide samo tvrde delove nekada složenijih ukrasa.
Najdragoceniji deo otkrića nisu samo godine predmeta, već neposredni tragovi njihovih stvaralaca. Otisak prsta pretvara anonimnu perlu u dokaz konkretnog dodira. Na njoj nije ostala samo ideja drevne zajednice, već pokret ruke osobe koja je možda učila, pokazivala drugima ili jednostavno uživala u stvaranju lepog predmeta.
S.B.
