Pametni satovi i prstenovi već godinama mere puls, san, temperaturu kože i fizičku aktivnost, ali većina njih zapravo posmatra samo fizičke signale sa površine tela. Nova generacija nosivih uređaja pokušava da ode korak dublje i prati hemiju organizma. Istraživači Univerziteta Kalifornije u San Dijegu razvili su potpuno integrisan pametni prsten koji iz veoma male količine znoja može kontinuirano da meri šest biomarkera: glukozu, ketone, laktat, mokraćnu kiselinu, vitamin C i alkohol. New Atlas je 29. avgusta predstavio uređaj, koji podatke bežično šalje na aplikaciju mobilnog telefona i radi sa fleksibilnom baterijom skrivenom u samom prstenu. Sistem ne zahteva intenzivno znojenje tokom treninga – mikrofluidni deo uređaja koristi osmotski proces kako bi veoma male količine tečnosti dovodio do senzora i u mirnijim svakodnevnim uslovima.
To je važna razlika u odnosu na klasične senzore znoja koji uglavnom funkcionišu dok čovek trči ili vežba dovoljno intenzivno da koža proizvodi veću količinu tečnosti. Prsten mora da radi dok korisnik sedi, jede ili obavlja svakodnevne poslove. U njegovoj unutrašnjosti nalazi se vrlo mali sistem kanala koji transportuje uzorak prema različitim senzorima. Svaki od njih reaguje na određenu hemijsku supstancu, dok elektronika obrađuje signal i šalje ga telefonu. Prema objavljenom istraživanju, uređaj može da radi približno 12 sati u kontinuitetu, a personalizovana kalibracija ostaje stabilna tokom više nedelja. Posebno su testirana merenja glukoze i ketona, koja su pokazala dobro slaganje sa komercijalnim meračima krvi i postojećim kontinuiranim senzorima.
Potencijal je mnogo širi od pravljenja još jednog gedžeta za ljubitelje fitnesa. Glukoza pokazuje način na koji organizam reaguje na obrok, ketoni mogu biti važni kod osoba sa dijabetesom ili tokom određenih režima ishrane, laktat prati metabolički napor, dok mokraćna kiselina može pružiti informacije relevantne za određena metabolička stanja. Alkohol u znoju mogao bi da omogući drugačiju vrstu praćenja od klasičnog alkometra. Ipak, vrlo je važno razlikovati istraživački prototip od medicinski sertifikovanog uređaja. Tačnost laboratorijskog sistema ne znači da prsten može sam da postavlja dijagnozu ili zameni standardnu analizu krvi. Znoj i krv nisu identični medijumi, a odnos između koncentracije iste supstance u njima može zavisiti od temperature, hidratacije i individualne fiziologije.
Najzanimljivije je što se nosiva elektronika polako pomera od merenja posledica ka praćenju same biohemije. Puls pokazuje kako telo reaguje, ali hemijski biomarkeri mogu pružiti informaciju o tome šta se u tom trenutku događa u metabolizmu. Ako tehnologija postane dovoljno precizna i jeftina, budući pametni prsten mogao bi korisniku da pokaže ne samo koliko je koraka napravio posle ručka već i kako je njegov organizam na taj ručak reagovao. Time bi mali predmet na prstu postao neka vrsta lične biohemijske laboratorije. Za sada je to još istraživački uređaj, ali sama činjenica da šest različitih merenja može stati u komad nakita pokazuje koliko se brzo smanjuje granica između medicinskog instrumenta i predmeta koji nosimo svakog dana.
S.B.
