Pčelinja zajednica može da funkcioniše kao izuzetno organizovan sistem, iako u košnici ne postoji rukovodilac koji svakoj jedinki izdaje naređenja. Jedne pčele hrane larve, druge čiste ćelije, čuvaju ulaz ili odlaze po nektar, a raspodela poslova stalno se prilagođava potrebama zajednice.
Naučnici iz Diseldorfa, Kelna i Frankfurta istraživali su kako aktivnost nervnog sistema utiče na to koji će zadatak određena pčela obavljati. Umesto da ponašanje posmatraju samo spolja, analizirali su procese u mozgu koji mogu usmeravati jedinku ka određenoj ulozi.
Phys.org je 20. jula objavio da se razlike u aktivnosti pojedinih nervnih puteva povezuju sa podelom rada u koloniji. Rezultati pružaju novi uvid u to kako hiljade životinja mogu da donose pojedinačne odluke, a da njihov zajednički rezultat izgleda kao pažljivo centralno planiranje.
Uloga pčele nije određena zauvek. Mlade radilice najčešće počinju poslovima unutar košnice, dok kasnije prelaze na zahtevnije i rizičnije sakupljanje hrane. Ipak, zajednica može ubrzati ili usporiti te promene. Ako nestane veliki broj sakupljačica, neke mlađe pčele ranije će početi da izlaze.
Na odluku utiču starost, hormoni, mirisi drugih pčela, količina hrane i stanje legla. Novo istraživanje ukazuje da mozak sve te informacije pretvara u ponašanje koje odgovara trenutnim potrebama kolonije.
Posebno je zanimljivo što nijedna pčela nema potpunu sliku o stanju zajednice. Ona reaguje na lokalne signale koje može da oseti, a hiljade takvih reakcija zajedno stvaraju stabilan sistem.
Slični principi koriste se u robotici i programiranju. Umesto jednog centralnog računara koji upravlja svakim uređajem, veliki broj jednostavnijih robota može da prati nekoliko pravila i zajednički obavlja složen zadatak. Pčelinje društvo takav model primenjuje milionima godina.
Razumevanje nervnih procesa važno je i zbog zaštite oprašivača. Pesticidi, bolesti i promene u okruženju ne moraju odmah da ubiju pčelu da bi ugrozili koloniju. Dovoljno je da poremete njenu sposobnost učenja, orijentacije ili prelaska sa jednog zadatka na drugi.
Košnica zato nije savršeno organizovana zato što njome neko upravlja. Njena snaga nalazi se u velikom broju pojedinačnih odluka koje se neprestano usklađuju sa promenama u okruženju.
S.B.
