Pečurke su dugo bile namirnica koju smo u kuhinji doživljavali kao dodatak: malo za sos, malo za rižoto, malo uz meso, malo u čorbu. Međutim, nova pažnja koju dobijaju u svetu ishrane pokazuje da se iza njihove skromne pojave krije mnogo zanimljivija priča. Nisu samo „mesnata” zamena u vegetarijanskim jelima, već namirnica koja se sve češće pominje u kontekstu zdravlja mozga, energije i dugoročnog kvaliteta života.
Good Housekeeping je 10. maja pisao o tome da pečurke sadrže ergotionin, antioksidans koji naučnici sve pažljivije proučavaju zbog njegove moguće uloge u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Uz to, pečurke donose vlakna, vitamine B grupe, bakar, selen i druge hranljive sastojke koji su važni za normalan rad organizma. Stručnjaci naglašavaju da su cele pečurke bolji izbor od raznih prerađenih proizvoda sa ukusom pečuraka, jer upravo prirodna namirnica donosi kompletan nutritivni paket.
Za čitaoce u Srbiji ovo je lepa vest jer pečurke nisu egzotična, preskupa ili teško dostupna hrana. Šampinjoni, bukovače, vrganji, lisičarke i sušene šumske pečurke već imaju svoje mesto u našoj kuhinji. Mogu da obogate pasulj, testeninu, krompir, jaja, proju, čorbu, pa čak i običan sendvič. A najbolja stvar je što ne traže kulinarsku akrobatiku: dovoljno je malo putera ili maslinovog ulja, beli luk, so, biber i nekoliko minuta na tiganju.
Ova priča je važna i zato što podseća da „hrana za mozak” ne mora da zvuči kao farmaceutska reklama. Nekad je to sasvim običan tanjir: omlet sa pečurkama, supa od bukovače, domaći sos za testeninu ili dinstani šampinjoni uz krišku integralnog hleba. Pečurke su tihe, ali uporne. Ne obećavaju čudo, ali nude pametan mali korak.
U vremenu kada se stalno traži nova superhrana, možda je najzanimljivije otkriće da neke korisne namirnice već stoje na pijaci, samo ih treba češće staviti u korpu.
S.B.
