Posle crne statistike sa puteva Srbije, stiglo novo upozorenje iz Udruženja osiguravača Srbije.
Iako je u Srbiji, tokom 2022. godine, registrovano manje saobraćajnih nezgoda i povređenih lica u odnosu na prethodnu godinu, poražavajući podatak je da je znatno više poginulih. Na putevima Srbije stradalo je 520 osoba, što je za 40 više u odnosu na 2021. godinu. Najugroženija kategorija su mladi od 15 do 30 godina.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Duško Jovanović kaže da je najčešći uzrok prebrza vožnja, odmah potom je alkohol, jer je zbog vožnje u pijanom stanju stradalo svako sedmo lice. Jovanović dalje upozorava da je pijani vozač, koji skrivi nezgodu, krajnji platilac štete jer gubi prava iz osiguranja. Šteta može da bude nekoliko desetina ili stotina hiljada evra, a tu su i zatvorska i druge kazne koja ga čekaju. Šteta se naplaćuje iz kompletne imovine – plate, penzije, pokretnih i nepokretnih stvari, potraživanja i druge imovine kojom raspolaže, koju će steći ili naslediti, kaže Jovanović.
Odmah po isplati štete od strane osiguravajuće kuće, protiv vozača koji su pijani izazvali nezgodu i izgubili prava iz osiguranja, pokreće se regresni postupak. Ako dogovor nije moguć ide se na sud i naplata sprovodi na osnovu presude.
Šta se dešava ako njegova imovina nije dovoljna da pokrije štetu?
Pre ili kasnije štetnik će steći neku imovinu ili platu iz koje ćemo se naplatiti. Sudska presuda koja ga obavezuje da plati štetu zastareva za 10 godina. Ali, kroz obnovljeni postupak, ta obaveza praktično nikada ne zastareva. Ako se utvrdi da je neko rasprodao ili prepisao imovinu da bi izbegao tu obavezu, vodi se poseban parnični postupak sa ciljem da se iz te imovine namiri dug. Tu je i imovina stečena u braku koja predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Iz polovine, koja pripada štetniku, možemo da se namirimo. U svakom slučaju, neko zbog čašice ili dve alkohola može da dovede sebe u situaciju da do kraja života plaća štetu.
O kojim iznosima govorimo?
Iznosi mogu da budu višemilionski. Ukoliko u nezgodi pogine jedna osoba, naknada štete po osnovu duševnih bolova za smrt bliskog lica može da iznosi i više od 4 miliona dinara. Na tu naknadu pravo imaju deca poginulog, supružnik, roditelji, brat i sestra ukoliko žive u trajnoj zajednici. Iznosi su veći ako su deca školskog uzrasta, jer se njima do kraja školovanja plaćaju troškovi školovanja – po osnovu izgubljenog izdržavanja. To može da bude i desetak hiljada dinara mesečno.
Da li I garantni fond, koji nadoknađuje štetu pričinjenu neosiguranim vozilom, isplaćuje tolike naknade?
Garantni fond nadoknađuje štetu po istim uslovima kao i osiguravajuća društva. Pre dve godine smo osobi teško povređenoj u saobraćajnoj nesreći jednokratno isplatili 135.000 evra, s tim što i dalje plaćamo mesečnu rentu na ime izgubljene zarade i tuđe nege i pomoći. Krivac za nezgodu, osim što je vozio neosigurano vozilo, bio je i pijan i moraće da vrati kompletan iznos.
