Sindrom iritabilnog creva može da izazove grčeve, nadutost, bolove i nagle promene u varenju, iako na standardnim pregledima često nema vidljivog oštećenja organa. Upravo zato lečenje nije jednostavno, jer isti simptom kod različitih ljudi mogu pokretati hrana, stres, hormoni ili poremećena komunikacija između creva i nervnog sistema.
Novo laboratorijsko istraživanje skrenulo je pažnju na ferulinsku kiselinu, prirodno jedinjenje prisutno u pirinčanim mekinjama, ovsu, pšenici, povrću i pojedinim vrstama voća. Naučnici su ispitivali kako ova supstanca utiče na signale koji pokreću stezanje glatkih mišića digestivnog sistema.
ScienceDaily je 30. jula objavio da je ferulinska kiselina u laboratorijskim uslovima smanjila kontrakcije izazvane različitim hemijskim glasnicima. Efekat je bio povezan sa slabljenjem kretanja kalcijuma unutar ćelija, procesa koji mišićima daje signal da se stegnu.
Creva se normalno skupljaju kako bi pomerala hranu, tečnost i gasove. Problem nastaje kada kontrakcije postanu previše snažne, učestale ili nepravilne. Takav poremećaj može doprineti bolu, dijareji i osećaju da digestivni sistem reaguje preterano čak i na običan obrok.
Ferulinska kiselina nije delovala samo na jedan receptor, već je ublažavala reakcije izazvane različitim signalima. To je zanimljivo jer sindrom iritabilnog creva najverovatnije nema jedan jedini uzrok, pa pristup usmeren na širi mehanizam može imati veću vrednost od blokiranja samo jednog puta.
Ipak, rezultat još ne predstavlja dokaz da će konzumiranje velikih količina pirinčanih mekinja ukloniti tegobe. Eksperimenti su izvedeni na izolovanom tkivu, gde se koncentracija supstance može precizno kontrolisati. U ljudskom organizmu ona mora da prođe kroz varenje, metabolizam i raspodelu kroz tkiva.
Potrebno je proveriti koja količina stiže do creva, koliko dugo deluje i da li može izazvati neželjene efekte. Sindrom iritabilnog creva takođe zahteva individualni pristup, jer hrana bogata vlaknima nekim ljudima pomaže, dok drugima privremeno pojačava nadutost.
Otkriće ipak otvara zanimljiv pravac. Deo materijala koji se tokom prerade pirinča često smatra sporednim proizvodom mogao bi sadržati molekul vredan pažnje u razvoju novih terapija.
S.B.
