Ponekad najveći medicinski trag ne dođe iz laboratorije, nego iz životinje koja je vekovima već rešila problem koji čovek tek pokušava da razume. Među jučerašnjim zanimljivijim naučnim vestima našla se studija o genu Retsat, mutaciji koja pomaže jakovima i tibetanskim antilopama da opstanu u uslovima sa malo kiseonika, a koja bi jednog dana mogla da pomogne i u obnavljanju mijelina, zaštitnog omotača oko nerava. Upravo je oštećenje tog omotača centralni problem kod bolesti kao što su multipla skleroza, ali i kod nekih oštećenja mozga kod novorođenčadi.
Istraživači su u ogledima na miševima pokazali da ova mutacija ne služi samo preživljavanju na velikim visinama, nego i efikasnijem očuvanju i obnavljanju nervnog tkiva. Miševi sa tom promenom imali su više mijelina, bolje rezultate u učenju, pamćenju i socijalnom ponašanju, a kada je oštećenje već postojalo, oporavak je bio brži i potpuniji nego kod životinja bez te varijante. U prevodu, priroda možda već ima šifru za popravku nečega što savremena neurologija pokušava da popravi lekovima i rehabilitacijom.
Posebno je zanimljivo što je tim zatim došao do molekula ATDR, metabolita vitamina A, za koji veruje da prenosi deo tog zaštitnog efekta. Kada je ATDR dat miševima sa stanjem sličnim multiploj sklerozi, simptomi su bili blaži, a pokretljivost bolja. To ne znači da je pronađen gotov lek za ljude, ali znači da istraživanje nije ostalo na nivou „videli smo zanimljiv gen”, nego je već prešlo na nivo mogućeg mehanizma koji bi se mogao dalje razvijati.
Ovakve priče privlače pažnju zato što deluju gotovo starinski lepo: visoke planine, izdržljive životinje i ideja da evolucija u sebi čuva gotove nacrte za buduću medicinu. Često se misli da je napredak samo u novim sintetičkim molekulima i skupim aparatima, a onda se ispostavi da se važan odgovor krije u organizmima koji su vekovima živeli pod težim uslovima nego mi. Ako se ovaj trag potvrdi u daljim istraživanjima, mogao bi da promeni način na koji gledamo lečenje nervnih oštećenja — ne kao isključivo borbu protiv bolesti, nego i kao pokušaj da od prirode naučimo kako se tkivo samo obnavlja.
S.B.
