Protein je nekada bio rezervisan za sportiste, šejkere i praškove koji stoje negde na posebnoj polici. Danas ga ima u pudingu, pahuljicama, testenini, čokoladicama, jogurtima, keksu i napicima koji su ranije služili samo za osveženje. Globalna prehrambena industrija ušla je u fazu u kojoj se skoro svaki proizvod može predstaviti kao „bolja” verzija sebe ako na ambalaži ima istaknut broj grama proteina.
Associated Press piše da je velika potražnja za proteinski obogaćenom hranom već počela da pritiska tržište surutke, jednog od glavnih izvora proteina u ovakvim proizvodima. Ono što deluje kao prolazna fitnes moda pretvorilo se u ozbiljan prehrambeni talas: ljudi žele bržu užinu, osećaj sitosti i utisak da su napravili pametniji izbor, čak i kada kupuju desert.
Zanimljivo je da se ovaj trend ne širi samo među vežbačima. Sve više kupaca bira proteinske proizvode jer ih doživljava kao praktičnu zamenu za obrok, posebno u danima kada se jede usput, između posla, škole, treninga i porodičnih obaveza. Kod nas se to već vidi po rafovima: proteinski pudinzi, grčki jogurti, pločice i napici odavno nisu niša, već deo svakodnevne kupovine.
Ipak, stručnjaci sve češće podsećaju da broj na ambalaži nije cela priča. Protein jeste važan, ali nije magična reč koja automatski pretvara industrijski proizvod u zdrav obrok. Najbolji izbor i dalje ostaje jednostavna kombinacija: mlečni proizvodi, jaja, riba, meso, mahunarke, orašasti plodovi i raznovrsna ishrana. Ali jedno je jasno — era u kojoj se kupovalo „light” polako ustupa mesto eri u kojoj se pita: koliko ima proteina?
S.B.
