Ako pas ode u drugu sobu, legne u ćošak ili potraži mir daleko od gužve, mnogi vlasnici odmah pomisle da nešto nije u redu. Ipak, poslednji tekstovi sa uglednih pet i behavioral science portala ukazuju na suprotno: svesno povlačenje psa često je znak emocionalne stabilnosti. Psi koji umeju da se sami „isključe“ pokazuju dobru samoregulaciju, sposobnost da prepoznaju kada im je dosta stimulacije i da pronađu prostor u kome se osećaju sigurno. Stručnjaci ističu da je ovakvo ponašanje posebno izraženo kod pasa koji žive u urbanim sredinama, gde su zvukovi, ljudi i mirisi stalno prisutni.
U analizama objavljenim poslednjih dana navodi se da psi koji imaju slobodu izbora — da budu uz vlasnika ili da se povuku — ređe razvijaju anksiozne obrasce. Umesto da stalno traže pažnju, oni biraju ravnotežu. Zanimljivo je da se ovakvo ponašanje češće primećuje kod pasa koji žive u stabilnom okruženju, sa jasnom rutinom i bez preterane kontrole. Povlačenje tada nije znak usamljenosti, već pauza, nešto nalik ljudskoj potrebi da se na kratko bude sam sa sobom.
U Srbiji, gde većina pasa živi u stanovima, ova tema je posebno važna. Mali prostori često podrazumevaju stalni kontakt, pa vlasnici imaju osećaj da pas „mora“ uvek da bude tu. Međutim, miran kutak ispod stola, pored kreveta ili na terasi može psu značiti isto što i tišina posle napornog dana znači čoveku. Psi koji biraju da budu sami ne odbacuju vlasnike — oni samo pokazuju da se osećaju dovoljno sigurno da budu svoji.
S.B.
