Neobična vest iz sveta mode: povratak retro fudbalskih dresova – onih koji liče na klasike iz devedesetih i ranih dvehiljaditih – počeo je da utiče na jedan vrlo konkretan problem: tok poliestera ka deponijama. Business of Fashion je 10. februara pisao da rast popularnosti „retro kit“ talasa pomaže da se postojeći poliesterski komadi duže nose, preprodaju i kruže, umesto da završe kao otpad posle jedne sezone.
Za laike je važna jedna istina: poliester je plastika. Kad se odeća od poliestera prerano odbaci, ona ne „nestane“ – ostaje u otpadu, a tokom pranja može oslobađati mikrovlakna. U tom smislu, trend koji produžava život postojećih poliesterskih komada može imati praktičan efekat: manje novih proizvodnji i manje brzog bacanja. Naravno, ovo nije magija koja rešava problem mikroplastike, ali jeste pomeranje navike u smeru „nosim duže“.
Zašto su baš dresovi postali motor? Zato što imaju jasan identitet, sentimentalnu vrednost i kolekcionarski impuls. Ljudi ih kupuju kao deo priče, ne samo kao majicu. A kad se stvar kupuje zbog priče, obično se i čuva duže. Tu je i tržište polovnih komada, razmena, pa čak i popravke sitnih oštećenja – sve ono što „brza moda“ uglavnom gura u stranu.
U Srbiji, gde je fudbal kulturni jezik i gde su dresovi često deo navijačkog identiteta, trend može imati zanimljiv sporedni efekat: više preprodaje i razmene, manje impulsne kupovine „još jedne majice“. I to je možda najzdravija poruka mode u 2026: ponekad je održivost najobičnija stvar – da ne bacamo ono što još ima vrednost.
S.B.
