Sve više zdravstvenih istraživanja ukazuje na jedan jednostavan zaključak: san nije samo odmor, već ključni deo našeg fizičkog i mentalnog zdravlja, a pomeranje vremena odlaska u krevet ranije može imati opipljive benefite. U Belgiji i šire, stručnjaci za spavanje upozoravaju da moderni način života često „pomera“ vreme kada ljudi zapravo ležu, što remeti cirkadijalne ritmove i dovodi do pada kvaliteta sna. Tokom perioda kada smo confinirani kod kuće, pa čak i tamo, zapaženo je da ljudi idu kasnije u krevet i lošije spavaju, što se odražava i na bandu budnosti i osećaj sveukupnog umora.
Kada telo navikne da ide u krevet ranije – čak i samo 30 minuta ranije nego inače – sinhronizacija unutrašnjeg „biološkog sata“ sa spoljnim svetom postaje uravnoteženija. Stručnjaci ukazuju da ustaljeni obrasci sna i buđenja pomažu proizvodnji hormona poput melatonina i kortizola, koji regulišu san i budnost. Ranije vreme spavanja u kombinaciji sa doslednom rutinom može dovesti do dubljeg sna i lakšeg buđenja, jer telo „zna“ šta može da očekuje tokom noći.
Pored boljeg sna, postoje i druge pozitivne posledice takve promene. Studije sugerišu da pomeranje vremena odlaska na spavanje ranije može poboljšati raspoloženje i smanjiti osećaj anksioznosti, jer stabilan ritam sna utiče na neurotransmitere u mozgu koji regulišu emocije i stres. Osim toga, ljudi koji ranije ležu često iskuse i veću energiju narednog dana, što može pozitivno uticati na fizičku aktivnost i produktivnost.
Važno je napomenuti da promene ne moraju biti drastične da bi imale efekta. Čak i 30 minuta ranije nego dosad, u kombinaciji sa drugim dobrim navikama – poput isključivanja ekrana pre spavanja i mirnog okruženja u spavaćoj sobi – može doprineti kvalitetnijem snu. San tada prestaje da bude luksuz i postaje prepoznat kao osnovna potreba za dobro funkcionisanje organizma.
