Melatonin je za mnoge roditelje postao skoro pa kućna prečica: dete teško zaspi, ritam je poremećen, dan je bio haotičan i onda mala tableta ili gumena bombona deluje kao razumno rešenje. Problem je u tome što telo i navika nisu isto. Veliki pregled istraživanja pokazuje da melatonin zaista može imati jasnu korist kod dece sa autizmom, ADHD-om i određenim neurorazvojnim teškoćama, ali da je slika mnogo maglovitija kada govorimo o zdravoj deci bez takvih stanja. Tu prestaje priča o „nežnoj pomoći” i počinje ozbiljno pitanje: da li smo suplement pretvorili u rutinu pre nego što smo dovoljno razumeli granice njegove bezbedne upotrebe.
Kako prenosi ScienceDaily, stručnjaci upravo zato dižu ton opreza: dok se kod pojedinih grupa koristi vide relativno jasno, za tipične probleme uspavljivanja kod inače zdrave dece nema dovoljno kvalitetnih dugoročnih podataka. To ne znači da roditelj koji posegne za melatoninom radi nešto neodgovorno. Znači da problem spavanja možda ne treba prvo rešavati bočicom, nego svetlom, rutinom, ekranima, vremenom odlaska u krevet i navikama koje ostaju i kada nema suplementa. U roditeljstvu je često najteže prihvatiti da brzo rešenje ume da bude i najvarljivije. A san, baš zato što je temeljan, traži više discipline nego hemije.
S.B.
