Nekada su se redovi pravili za karte, koncerte i nove telefone. Danas se prave i za satove koji traju kao modni trenutak, kolekcionarski trofej i internet događaj u isto vreme. Najnoviji primer je Swatch Royal Pop, saradnja Swatcha i Audemars Pigueta, koja je izazvala gužve i haos u više gradova.
AP je juče pisao o ovom modelu kao primeru takozvane „drop kulture” — načina prodaje u kome se ograničena količina proizvoda pusti u jednom trenutku, a oskudica sama postane deo reklame. Ljudi čekaju jer znaju da neće svi dobiti ono po šta su došli. A baš to čekanje dodatno podiže želju.
U suštini, nije reč samo o satu. Reč je o osećaju da čovek učestvuje u događaju. Ako kupi proizvod, ima predmet. Ako ne kupi, ima priču. Ako ga preproda, možda ima i zaradu. Tako običan modni detalj postaje mala scena savremene potrošačke psihologije.
Ovakve pojave nisu nepoznate ni kod nas. Patike, telefoni, limitirane kolekcije odeće, čak i pojedini proizvodi iz marketa, ponekad izazovu reakcije koje prevazilaze njihovu stvarnu upotrebnu vrednost. Ljudi ne kupuju samo stvar, nego osećaj pripadnosti trenutku.
Najzanimljivije je što luksuz i masovna dostupnost ovde hodaju po tankoj liniji. Kada prestižni dizajn dobije popularniju verziju, neko vidi demokratizaciju stila, a neko rušenje ekskluzivnosti.
Sat, dakle, ne meri samo vreme. U ovom slučaju meri i koliko brzo želja može da se pretvori u red, nervozu i viralnu priču.
S.B.
