Postoje ukusi koji ne pripadaju samo kuhinji, nego detinjstvu. Šareni žele je za mnoge baš takav simbol: drhtav, sladak, jednostavan i pomalo nostalgičan. Ali čak i najpoznatiji slatkiši danas moraju da odgovore na pitanje koje potrošači sve češće postavljaju: šta se tačno nalazi u njima?
AP je juče pisao da Kraft Heinz uvodi novu liniju Jell-O proizvoda bez sintetičkih boja i veštačkih zaslađivača. Nova linija koristi voćni sok i prirodne boje, a kompanija navodi da sadrži najmanje 25 odsto manje šećera od uobičajene verzije.
Na prvi pogled, to je mala promena u supermarketu. U stvarnosti, to je deo mnogo šire prehrambene promene. Kupci sve češće okreću pakovanje, čitaju deklaracije i traže kraće, jasnije sastave. Ne znači da će žele postati zdrava hrana, niti da treba glumiti da desert prestaje da bude desert. Ali znači da se i industrijski klasici prilagođavaju novim navikama.
Zanimljivo je što ovakve promene ne dolaze samo iz laboratorija, nego iz ponašanja roditelja, kupaca i čitavog tržišta. Boja hrane decenijama je bila deo privlačnosti, naročito kod dece. Danas se sve više traži da ta boja ima prirodnije poreklo.
Za Srbiju je ova tema zanimljiva jer se isti trend vidi i kod nas: manje poverenja u „previše šarene” proizvode, veća pažnja prema šećeru i sve češće pitanje da li je ukus moguće sačuvati bez nepotrebnih dodataka.
Jell-O možda ostaje samo žele, ali njegova promena boje govori mnogo o vremenu u kome živimo.
S.B.
