Većina ljudi veruje da psihoaktivne supstance pre svega zamagljuju stvarnost. Novo istraživanje sugeriše da priča može biti i neugodnija: neke supstance ne brišu samo tragove sećanja, već mogu pomoći da se stvore i lažni. U kontrolisanom eksperimentu o kojem je ScienceDaily izvestio 11. marta, ispitanici pod dejstvom THC-a češće su “pamtili” reči koje nikada nisu bile prikazane i imali više problema sa zadacima koji mere svakodnevnu memoriju, uključujući i odloženo prisećanje obaveza. Rezultat je važan zato što pomera raspravu sa maglovite ideje o konfuziji na mnogo konkretniji problem pouzdanosti pamćenja.
To ima posledice i van laboratorije. Pamćenje nije samo lični album, već osnova donošenja odluka, svedočenja, učenja i procene sopstvenih postupaka. Ako neka supstanca povećava verovatnoću da mozak popuni praznine pogrešnim sadržajem, onda posledice nisu samo subjektivni osećaj zaboravnosti, već i promena načina na koji osoba rekonstruiše događaj. Posebno je zanimljivo što su istraživači naveli da u pojedinim aspektima niže doze nisu nužno značile i blaži problem.
U javnoj raspravi o kanabisu često se sve svodi na političke rovove, dok ovakve nijanse ostaju po strani. Nauka, međutim, ne traži da nešto bude samo “dobro” ili “loše”, već precizno meri kako deluje. Upravo zbog toga je ova vest dragocena: ne služi dramatizaciji, već realnijem razumevanju. Ako društvo želi ozbiljnu raspravu o upotrebi, rizicima i granicama psihoaktivnih supstanci, onda mora da uključi i činjenicu da ljudsko sećanje pod njihovim uticajem možda nije samo slabije, već i manje istinito.
S.B.
