Kompjuterizovano snimanje kalcijuma u koronarnim arterijama postalo je popularan način procene rizika od srčanog i moždanog udara. Pregled je kratak i može da pokaže naslage kalcifikovanog plaka pre pojave ozbiljnih simptoma. Ipak, desetogodišnje istraživanje više od 6.000 ljudi pokazuje da snimanje ne donosi jednako korisne informacije svakom pacijentu.
Koronarni kalcijumski skor dobija se CT snimanjem arterija koje hrane srce. Što je rezultat viši, veća je količina otkrivenog kalcifikovanog plaka, a sa njim uglavnom raste i verovatnoća budućih kardiovaskularnih problema. Nulti rezultat može da ukaže na veoma malu količinu takvog plaka, ali ne znači da su srčane bolesti potpuno isključene.
Istraživači Northwestern Medicine uporedili su rezultate skeniranja sa procenama dobijenim pomoću kalkulatora PREVENT Američkog udruženja za srce. Taj kalkulator koristi lako dostupne podatke, kao što su godine, pol, krvni pritisak i nivo holesterola, da bi procenio verovatnoću razvoja kardiovaskularne bolesti u narednih deset ili trideset godina.
Kada su posmatrani svi učesnici zajedno, dodavanje kalcijumskog skora samo je neznatno poboljšalo preciznost procene. Najveća korist primećena je kod ljudi koje je standardni kalkulator prethodno svrstao u graničnu ili srednju kategoriju rizika. Upravo kod njih novi podatak može da promeni odluku o preventivnoj terapiji.
Kod osobe sa izrazito niskim rizikom malo je verovatno da će snimak doneti informaciju koja menja način lečenja. Nepotreban pregled tada znači dodatni trošak, malu ali stvarnu dozu zračenja i mogućnost da se slučajno pronađu promene koje zahtevaju nova ispitivanja, iako možda nemaju klinički značaj.
Kod pacijenata koji već imaju visok rizik situacija je drugačija. Njima se preventivna terapija, uključujući statine kada su indikovani, često preporučuje bez obzira na rezultat skeniranja. Ako CT nalaz ne menja odluku lekara, njegova praktična vrednost postaje ograničena.
Studija objavljena u časopisu „JAMA“ pratila je odrasle uzrasta od 45 do 79 godina iz velike multietničke studije ateroskleroze. Na početku su imali i kalcijumski skor i procenu standardnih faktora rizika, a zatim je praćeno šta im se dogodilo tokom naredne decenije. Tako su matematička predviđanja mogla da se uporede sa stvarnim ishodima.
Važno je naglasiti da nalaz ne govori da je snimanje beskorisno. Naprotiv, ono može biti posebno vredno kada lekar i pacijent nemaju jasan odgovor na pitanje da li treba početi intenzivniju prevenciju. Visok skor tada može pojačati argument za terapiju, dok vrlo nizak rezultat kod nekih ljudi može podržati odluku da se ona odloži uz nastavak praćenja.
Ni odluka o pregledu ni tumačenje rezultata ne treba da se zasnivaju samo na jednom broju. U obzir se uzimaju porodična istorija, pušenje, dijabetes, funkcija bubrega, simptomi i ranije bolesti. Skeniranje tako postaje dodatni alat, a ne zamena za kliničku procenu.
Najvažnija poruka istraživanja jeste da više testiranja ne znači automatski i bolju medicinu. Pregled ima najveću vrednost onda kada njegov rezultat može da promeni odluku. Za ljude koji se nalaze između jasno niskog i jasno visokog rizika, kalcijumski skor mogao bi da bude podatak koji razrešava dilemu.
S.B.
