Dok se formalno još uvek kunemo u romantiku Lige šampiona, sudar Real Madrida i Mančester Sitija večeras na „Santjago Bernabeu“ (21.00) služi kao brutalno otrežnjenje i dokaz da je evropska Superliga odavno uvedena – ne silom, već navikom.
Gledajući dva najmoćnija kluba današnjice sedmi put u poslednjih sedam sezona, shvatamo da je UEFA, pokušavajući da uguši pobunu bogatih, zapravo ispunila njihovu želju. Format koji garantuje više mečeva između velikana doveo je do apsurda u kojem su žreb i sistem eliminisali neizvesnost. Real Madrid, predvođen Alvarm Arbeloom, u ovaj meč ulazi ozbiljno ranjen. Odsustvo Kilijana Mbapea i Džuda Belingema, uz hronične probleme u odbrani gde nedostaju Alaba i Militao, primoraće „Blankose“ na povučeniju varijantu. Arbeloa će verovatno morati da krpi rupe sa Čuamenijem na štoperu, nadajući se da će Vinisijus Žunior prekinuti post protiv Sitija i iskoristiti neku od kontri.
S druge strane, Pep Gvardiola večeras dostiže mitsku granicu od 190 mečeva u eliti, izjednačivši se sa ser Aleksom Fergusonom. Njegov Siti stiže u Madrid u gotovo punom sastavu, sa odmornim Erlingom Halandom koji je već pokazao da mu španski klubovi prijaju. Gvardiola ima luksuz kakav Superliga podrazumeva – dubinu rostera koja dozvoljava da igrači poput Fodena ili Dokua čekaju šansu sa klupe. Dok Real juri svoju 16. titulu težim putem preko baraža, Siti želi da iskoristi trenutnu kadrovsku nadmoć i „sakrije loptu“ od starta, pretvarajući ovaj dvomeč u još jednu demonstraciju moći koja polako nagriza draž autsajdera.
M.M.
