Srpsko tržište lekova u velikoj meri je dobro zaštićeno od pojave falsifikovanih medikamenata i medicinskih proizvoda, ocenio je Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Za razliku od brojnih zemalja zapadne Evrope, Srbija ima čvrst i kontrolisan lanac snabdevanja lekovima, što značajno smanjuje rizik od ulaska falsifikata u legalni promet.
Prodaja samo na šalteru
Zelić je istakao da je jedna od najvažnijih odluka države bila potpuna zabrana prodaje lekova preko interneta. Kako je naglasio, globalne statistike pokazuju da se u državama gde je onlajn prodaja dozvoljena čak 50 odsto takvih proizvoda pokaže kao falsifikovano.
„Građanima stalno poručujemo da lekove kupuju isključivo u apotekama. Sve što je nabavljeno mimo njih predstavlja ogroman rizik po zdravlje, pa čak može biti i smrtonosno“, upozorio je Zelić. Ipak, dodao je da, iako je Srbija uspešnija od mnogih zemalja, falsifikati i dalje postoje i zahtevaju stalnu kontrolu i reakciju nadležnih.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja, RFZO i ALIMS svakodnevno rade na tome da građanima u Srbiji lekovi budu dostupni u dovoljnoj meri, kako bi se smanjila potreba da pacijenti lekove potraže na crnom tržištu.
Mehanizam država članica SZO – zajednička borba
Zelić, koji u Mehanizmu država članica Svetske zdravstvene organizacije predstavlja celu Evropu, objasnio je da ovaj sistem funkcioniše na osnovu koordinacije i razmene operativnih informacija među državama članicama.
Cilj je pravovremeno reagovanje na slučajeve pojave falsifikovanih lekova u prometu, bilo legalnom bilo ilegalnom.
On je upozorio da je Evropa pod posebnim pritiskom, a najviše zapadne članice EU, gde su zabeleženi i falsifikati lekova za teške bolesti poput kancera.
„Kriminalne grupe ostvaruju ogroman profit na najskupljim lekovima“, rekao je Zelić i dodao da se eksperti SZO nekoliko puta godišnje sastaju u Ženevi i razmenjuju bezbednosne informacije kroz alarme koji se dostavljaju državnim institucijama.
Tihi globalni problem i odnosi stotine hiljada života
Zelić je naglasio da se radi o „tihoj pandemiji“ koja u svetu odnosi oko 700.000 života godišnje i ostvaruje kriminalni profit procenjen na 432 milijarde dolara, čime je falsifikovanje lekova postalo druga najprofitabilnija ilegalna aktivnost na svetu, odmah iza trgovine drogom.
Napomenuo je da se problem ne rešava samo u salama SZO, već i na terenu, u svakoj apoteci, pijaci ili improvizovanom prodajnom mestu gde se ovakvi proizvodi pojave.
Deca sve češća meta – edukacija ključ odbrane
Zelić je posebno upozorio da deca i mladi postaju nova ciljna grupa kriminalnih mreža, koje im falsifikovane preparate sve češće plasiraju preko društvenih mreža.
Zato je, kako poručuje, podizanje svesti građana presudno za sprečavanje posledica i zaštitu zdravlja.
