Nekada se srčane bolesti u javnosti tretiraju kao “tema za kasnije”, a onda dođu projekcije koje vam sruše tu utehu. Sajentifik ameriken piše o analizi Američkog udruženja za srce (AHA) koja, na osnovu nacionalnih podataka i trendova faktora rizika, predviđa da će do 2050. znatno porasti teret kardiovaskularnih bolesti kod žena u SAD – i da će posebno zabrinjavati rast među mlađim ženama, u dobi od 20 do 44 godine.
Da bismo izbegli apstrakciju, evo “tri brojke koje se pamte” iz onoga što se navodi u projekcijama:
ukupna prevalencija ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti i šloga kod žena mogla bi da poraste sa 10,7% na 14,4% (što se prevodi u desetine miliona ljudi).
hipertenzija (visok pritisak) ide ka tome da zahvati oko šest od deset žena.
faktori rizika poput gojaznosti i dijabetesa prate isti smer, a zabrinjava i projekcija rasta gojaznosti kod devojčica i tinejdžerki.
Autorka i kardiološkinja Karen Džojnt Madoks (Vašington univerzitet u Sent Luisu) u tekstu poručuje da je to “poziv na buđenje” jer, uprkos napretku u lečenju, prevencija ne drži korak. A komentar Si Noel Beri Merc iz Siders-Sinaj centra u Los Anđelesu ide još direktnije: ideja da će kardiovaskularne bolesti postati retkost “puca”, i vraćamo se u scenario “jedna od tri”.
Zašto se srce kod žena često kasno “čuje”? CDC godinama podseća da su srčane bolesti vodeći uzrok smrti kod žena u SAD, a problem je što se simptomi i rizici kod žena češće potcene, i u kući i u ordinaciji. U praksi, to znači kasnije reagovanje, kasnije dijagnostikovanje i manje agresivno lečenje kada se problem već zakotrlja.
Dodatna dimenzija, koja se sve češće naglašava, jeste da žensko srce ima i “ženske okidače” rizika: komplikacije u trudnoći (poput preeklampsije ili gestacijskog dijabetesa), prevremena menopauza, pojedine autoimune bolesti. To nisu detalji – to su markeri koji bi u dobroj praksi trebalo ranije da pokrenu ozbiljniji skrining pritiska, šećera, lipida i životnih navika.
I sada dolazi deo koji menja ton iz apokalipse u mapu: AHA projekcije ne služe da vas zaplaše, nego da pokažu gde je poluga. Ako je “životni tok” (life course) srčane bolesti vidljiv već u detinjstvu, onda je logika jasna: prevencija nije kampanja, nego rutina. Ne mora sve da bude ekstrem; često je dovoljno da se rizik pomeri malo, ali na nivou populacije – jer mali pomeraji u pritisku, telesnoj masi, kretanju i pušenju prave ogromnu razliku kad se saberu na milione ljudi.
S.B.
