Godinama se zdrava ishrana često svodila na velike tabore: manje masti, manje ugljenih hidrata, više proteina, manje hleba, više salate. Ljudi su menjali tanjir po jednostavnim pravilima, ali novo veliko istraživanje ponovo vraća priču na ono što je možda najvažnije — kvalitet hrane.
ScienceAlert je 31. maja pisao o velikoj analizi koja pokazuje da za zdravlje srca nije presudno samo da li je ishrana „low-carb” ili „low-fat”, već kakvi su izvori tih ugljenih hidrata i masti. Drugim rečima, nije isto da li se ugljeni hidrati unose kroz integralne žitarice, povrće i mahunarke, ili kroz slatkiše i prerađene grickalice.
To je korisna poruka jer skida deo pritiska sa ljudi koji stalno pokušavaju da izaberu „jedini pravi” režim. Ishrana nije matematička kazna. Mnogo je važnije da se tanjir gradi oko jednostavnijih, manje prerađenih namirnica: povrća, voća, žitarica, mahunarki, orašastih plodova, ribe, kvalitetnih ulja i dovoljno raznovrsnosti.
Kod nas se često raspravlja o hlebu, testenini, krompiru i mesu, ali se manje govori o tome šta dolazi uz njih. Nije problem samo u porciji krompira, nego u tome da li je uz njega salata, koliko ima soli, da li je obrok pržen, da li se jede u žurbi i koliko često se ponavlja isti obrazac.
Ovakva istraživanja ne znače da svaka osoba treba da jede isto. Neko ima zdravstvene razloge za poseban režim, neko mora da pazi šećer, pritisak ili masnoće. Ali za većinu ljudi najbolji početak nije ekstrem, nego bolji izbor u okviru svakodnevnih navika.
Srce, izgleda, ne traži modne dijete. Traži hranu koja ima smisla i tanjir koji se može ponavljati godinama.
S.B.
