Svako ko koristi telefon zna tu malu digitalnu istinu: screenshotovi se gomilaju brže nego što ih brišemo. Snimimo recept, poruku, ideju za poklon, raspored, mapu, proizvod, objavu, šalu, račun, kartu ili nešto što „treba kasnije pogledati”. Onda prođu dani, nedelje i meseci, a galerija postane fioka bez dna.
TechCrunch je pisao o aplikaciji Pool, koja pokušava da screenshotove pretvori u pretraživu memorijsku banku. Aplikacija automatski sortira snimke ekrana u personalizovane kolekcije i pokušava da pronađe originalne linkove iza sačuvanog sadržaja, kako bi screenshot prestao da bude mrtva slika i ponovo postao upotrebljiva informacija.
Ova tema je zanimljiva jer govori o novoj vrsti nereda. Nekada smo gubili papiriće sa beleškama, račune i isečke iz novina. Danas gubimo informacije u telefonu, iako su nam tehnički sve vreme tu. Problem nije čuvanje, nego pronalaženje.
Kod nas bi ovakva aplikacija lako našla publiku kod ljudi koji rade društvene mreže, planiraju kupovinu, čuvaju ideje za stan, recepte, putovanja, oglase, školske obaveze ili poslovne instrukcije. Screenshot je postao najbrži oblik beleške, ali i najneuredniji.
Najveća vrednost ovakvog alata nije samo u tome da prepozna tekst na slici. Vrednost je u kontekstu. Ako aplikacija zna da je neki screenshot proizvod, drugi restoran, treći dokument, a četvrti adresa, onda telefon konačno počinje da organizuje ono što smo mi snimali u žurbi.
Naravno, ostaje pitanje privatnosti. Screenshotovi često sadrže poruke, cene, naloge, lične podatke i stvari koje ne želimo da neko drugi čita. Zato ovakve aplikacije moraju jasno da objasne gde se podaci obrađuju i ko im može pristupiti.
Ako to reše dobro, screenshot možda više neće biti digitalni otpad. Postaće pametna beleška koju telefon konačno ume da pronađe.
S.B.
