Mnoge zdravstvene preporuke opstaju godinama samo zato što zvuče logično. Jedna od takvih ideja bila je i pretpostavka da duža apstinencija po pravilu donosi „bolji uzorak“ i veću reproduktivnu korist. Jučerašnji tekst na japanskom portalu Nazology, oslonjen na novo istraživanje Oksforda, podsetio je da biologija često radi po manje intuitivnim pravilima. Zaključak je bio prilično direktan: spermatozoidi se tokom skladištenja u telu postepeno pogoršavaju, i to ne samo kod ljudi već kroz veoma širok spektar životinjskih vrsta. U metaanalizi su obuhvaćene 115 humanih studija sa skoro 55.000 muškaraca, uz dodatne podatke iz 56 studija na 30 drugih vrsta, a obrazac je bio sličan — duže zadržavanje dovodi do više oštećenja DNK, oksidativnog stresa i pada pokretljivosti i vitalnosti.
Posebno je zanimljiv deo priče koji pravi razliku između muškog i ženskog tela. Isti skup istraživanja ukazuje da ženke kod brojnih vrsta imaju mnogo efikasnije mehanizme za dugotrajnije očuvanje kvaliteta sperme, verovatno zahvaljujući evoluciono razvijenim uslovima skladištenja, zaštitnim supstancama i specifičnom okruženju reproduktivnog trakta. Muško telo, naprotiv, izgleda nije tako dobar „magacin“ kao što se dugo podrazumevalo. Iz toga proizlazi jedna prilično neugodna, ali jasna slika: sperma nije trajni resurs koji samo čeka pravi trenutak, nego materijal koji stari. Nazology je tu ideju sažeo gotovo brutalno precizno — ne radi se o zalihi, već o nečemu što mnogo više liči na kvarljivu robu.
To ima posledice i van teorije. Svetska zdravstvena organizacija i dalje preporučuje apstinenciju od dva do sedam dana pre pojedinih postupaka, ali nova analiza sugeriše da bi gornja granica mogla biti previše široka za situacije u kojima je kvalitet važniji od pukog broja. Pojedina istraživanja na vantelesnoj oplodnji već su pokazivala bolje ishode kada je ejakulacija obavljena unutar 48 sati pre davanja uzorka. Drugim rečima, jučerašnja japanska obrada jedne globalne teme otvorila je staro pitanje na nov način: možda reproduktivna efikasnost manje zavisi od „čuvanja“ nego od svežine.
S.B.
