Dijagnoza Alchajmerove bolesti dugo je zahtevala kombinaciju neuroloških pregleda, procene pamćenja, snimanja mozga i ponekad uzimanja cerebrospinalne tečnosti. Novi testovi iz krvi mogu otkriti proteine povezane sa bolešću mnogo jednostavnije nego ranije.
Najviše pažnje privlače testovi koji mere fosforilisani tau protein, posebno oblike označene kao p-tau217 i p-tau181. Njihov porast može ukazivati na procese povezane sa nakupljanjem amiloida i tau proteina u mozgu.
Live Science je 31. jula objavio da krvni testovi već menjaju kliničku praksu, ali da rezultat ne treba tumačiti bez simptoma, pregleda i drugih medicinskih podataka. Pozitivan biomarker ne govori sam po sebi koliko brzo će bolest napredovati niti da li su sve tegobe izazvane isključivo Alchajmerovom bolešću.
Velika prednost je dostupnost. Uzimanje krvi je jeftinije i manje neprijatno od lumbalne punkcije, dok su specijalizovana snimanja skupa i nisu jednako dostupna u svim sredinama.
Ranije otkrivanje može pomoći lekaru da razlikuje Alchajmerovu bolest od depresije, poremećaja štitaste žlezde, nedostatka vitamina, neželjenog dejstva lekova i drugih uzroka problema sa pamćenjem.
Istovremeno se javlja nova dilema. Mogućnost da se biološke promene otkriju veoma rano napreduje brže od mogućnosti da se bolest zaustavi. Postoje terapije koje kod pojedinih pacijenata mogu usporiti propadanje, ali ne vraćaju izgubljeno pamćenje i nisu pogodne za svakoga.
Neki lekovi zahtevaju redovna snimanja mozga zbog rizika od otoka i sitnih krvarenja. Zbog toga rano postavljena dijagnoza ne vodi automatski do jednostavne i bezbedne terapije.
Testovi nisu namenjeni zdravim ljudima koji žele da ih urade iz radoznalosti bez razgovora sa lekarom. Rezultat može izazvati veliki strah, posebno ako osoba nema jasne simptome i ne zna šta nalaz praktično znači.
Pouzdanost zavisi i od laboratorijske metode, uzrasta, drugih bolesti i granice koja se koristi za pozitivan rezultat. Lekar zato mora da proceni čitavu sliku, a ne samo jedan broj na izveštaju.
Krvni testovi predstavljaju važan napredak jer bolest približavaju rutinskoj medicini. Pacijent više ne mora uvek da prolazi kroz dug i skup put do prvog pouzdanog odgovora.
Ipak, najveći izazov tek ostaje: učiniti da ranije saznanje prati i lečenje koje može značajno da promeni tok bolesti, a ne samo da joj ranije da ime.
S.B.
