Nekada se govorilo da mladi mogu sve da izdrže: školu, trening, društvo, telefon, kasno spavanje i rano ustajanje. Međutim, telo ima granice, a nova istraživanja pokazuju da tinejdžeri danas spavaju manje nego ranije generacije. To nije samo pitanje pospanosti na prvom času, već tema koja se tiče zdravlja, raspoloženja, učenja i razvoja.
Medical Xpress je danas preneo istraživanje Univerziteta u Minesoti koje ukazuje da današnji tinejdžeri spavaju manje nego bilo koja generacija pre njih. Nedostatak sna povezuje se sa dnevnim umorom, slabijim funkcionisanjem, lošijim mentalnim zdravljem, akademskim teškoćama i rizicima za hronične bolesti kasnije u životu.
Ova tema je važna i za roditelje u Srbiji, jer se svakodnevica tinejdžera svuda sve više produžila. Škola, dodatni časovi, sport, društvene mreže, igrice, dopisivanje i stalna dostupnost stvaraju osećaj da dan nema kraj. Telefon je posebno nezgodan jer ne deluje kao aktivnost koja umara, a zapravo stalno održava mozak budnim.
Problem nije samo u tome koliko sati dete spava, već i kada zaspi i kakav je san. Ako se noć pretvori u beskonačno skrolovanje, mozak ne dobija miran prelaz ka odmoru. Svetlo ekrana, poruke i stalno iščekivanje novog sadržaja guraju san sve kasnije, dok školsko zvono ostaje neumoljivo rano.
Najkorisniji savet nije dramatičan: doslednija rutina, manje ekrana pred spavanje, mirnija soba, redovno buđenje i razgovor bez optuživanja. Tinejdžerima ne treba samo naredba „spavaj ranije”, nego razumevanje da san nije kazna, već alat koji im pomaže da budu stabilniji, smireniji i uspešniji.
San je možda najtiša zdravstvena navika. Ali kada ga nema dovoljno, sve ostalo postaje glasnije.
S.B.
