Kada se šuma poseče ili teško ošteti, prva slika često deluje obeshrabrujuće. Na mestu visokih krošnji ostaju sunce, trava i retka mlada stabla kojima su potrebne decenije da ponovo naprave složen ekosistem. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da se u odgovarajućim uslovima prirodni oporavak može odvijati znatno brže.
Naučnici su decenijama pratili obnovu tropskih šuma u Centralnoj Americi i otkrili da dostupnost azota u zemljištu ima veoma veliki uticaj na brzinu rasta. ScienceDaily navodi da šume na zemljištu sa dovoljno ovog hranljivog elementa mogu da se oporavljaju približno dvostruko brže od onih koje rastu na siromašnijoj podlozi.
Azot je neophodan za stvaranje proteina, listova i novih ćelija. Kada ga nema dovoljno, mlade biljke čak ni uz obilje sunca i vode ne mogu brzo da rastu. U zemljištu bogatijem azotom stabla ranije formiraju gustu krošnju, stvaraju hlad i menjaju uslove za dolazak drugih vrsta.
Brža obnova ima više koristi. Krošnje štite zemljište od isušivanja, korenje smanjuje eroziju, a životinje dobijaju hranu i sklonište. Šuma istovremeno počinje da vezuje veću količinu ugljen-dioksida i vraća vlagu u lokalni ciklus vode.
Nalaz ne znači da šume treba jednostavno zasipati veštačkim đubrivom. Prekomerna količina azota može zagaditi reke i promeniti sastav biljnih vrsta. Mnogo je važnije pre sadnje razumeti stanje zemljišta i izabrati vrste koje mogu da ga prirodno obogate.
Neke biljke žive u zajednici sa mikroorganizmima sposobnim da vezuju azot iz vazduha. Njihovo uključivanje u projekte obnove moglo bi ubrzati stvaranje uslova u kojima kasnije uspevaju i zahtevnije vrste drveća.
Istraživanje pruža optimističnu poruku jer pokazuje da degradirani prostor nije zauvek izgubljen. Kada se prirodi pomogne na pravi način i kada se obrati pažnja na ono što se nalazi ispod površine, šuma može pokazati iznenađujuću sposobnost povratka.
S.B.
